SINIŠA SAKUPIO ČAK 2.500 KAČKETA: Piroćanac ima hobi zbog kojeg planira izložbu, ali i da se prijavi za Ginisov rekord FOTO

Police, ormari, zidovi i vrata njegovog stana u centru grada na Nišavi i Jermi, prepuni su primeraka i uzoraka koji su na Sini­šinu adresu bezmalo tri decenije stizali iz celog sveta: Laosa, Togoa, No­vog Zelanda, Australije, Aljaske... , a uskoro treba da mu stigne i kačket sa Severnog pola.

Po struci je fotograf, a radi u pirotskoj Bolni­ci. Slobodno vreme najče­šće posvećuje svom psu, rokenrolu i kolekcio­narstvu. Impozant­na je njegova ko­lekcija kačketa sa naptpisima raznih zema­nja, bendova, obeležja, gr­bova... Ali, ono po čemu je jedinstvena je što je svaki kačket iz ko­lekcije poklon od njegovih prijatelja, ali i ljudi ko­ji se dive njegovom hobiju pa žele da mu pomognu da upotpuni kolekciju.

- Prijatelji su počeli spontano da mi donose kačkete sa svojih putova­nja. Imam ih iz celog sve­ta, bukvalno odasvuda. Sa­da se nadam, mada ne znam kad, da će mi stići jedan sa oblasti Severnog pola. Jedino odatle još nemam kačket, a imam iz Azije, Afrike, Amerike, Australi­je, sa Novog Zelanda..., a o Evropi već da ne pričam. Imam ih iz nekih zemalja po nekoliko, ali nijedan nije isti. I što je najva­žnije doneli su mi ih ra­zličiti ljudi, pa mi je to posebno drago - priča nam Siniša.

Prvi kačket Siniša je dobio davne 1995. u foto­grafskoj radnji u kojoj je radio.

- Poklonio mi ga je po­kojni čika Cane Vasić, prvi fotograf u Pirotu. Dao mi ga je kao svom naj­boljem saradniku. Nisam ni bio svestan da će taj njegov kačket biti početak mog hobija koji mi pruža toliko zadovoljstva. Po­čeo sam tada, iako nisam planirao.

Intenzivno sam počeo da ih skupljam oko 2000. godine i da pra­vim kolekciju. I eto, za dvadesetak godina naku­pilo se mnogo kačketa i još više radosti - priča nam Siniša.

Otkriva nam i da svaki kačket ima svoju priču.

- Ovih dana planiram da sve obeležim, da svaki kačket dobije svoj bedž- natpis: redni sa imenom, prezimenom i slikom darodavca. Želim da is­poštujem te ljude. Neki su mi prijatelji, neki po­znanici, a sa nekima sam kontaktirao tek kad su mi poslali kačket.

Ljudi u stvari žele da sarađu­ju, nisu otuđeni toliko koliko mislimo, samo ih treba usmeriti na pravi način komunikacije - priča nam.

Siniša će uskoro ima­ti i izložbu kačketa u pirotskoj Galeriji, kada planira da konkuriše i za Ginisovu knjigu rekorda.

- Naša Turistička orga­nizacija je zainteresova­na i već smo razgovarali da priredimo izložbu u Galeriji u Pirotu. Osim toga, želim da se prija­vim i za Ginisovu knjigu rekorda, jer sam siguran da je ovo jedinstvena ko­lekcija kačketa na svetu, baš zato što je svaki za­pravo dobijen na poklon - kaže nam Siniša i ot­kriva da planira da kada nađe odgovarajući prostor otvori verovatno prvi mu­zej kačketa na svetu.

Duplikat samo "Pink Flojd"

OMILjENI mi je kačket engleske grupe "Pink Flojd" (na slici gore). Bio sam na njihovom koncertu, oni su mi najdraža grupa. To je jedini duplikat kačketa koji imam. Prvi sam dobio od druga iz vojske, Ivice, koji živi u Beču, ali ga je poručio iz Engleske, jer je jedino tamo mogao da se nađe u to vreme, pre dvadesetak godi­na. Drugi mi je poklonio Miša Jovanović, nekadašnji direktor Beogradske opere. Drag mi je još i kačket grupe "Ju tu". Kupio sam ga na koncertu u Zagrebu. To je kačket koji me je najviše koštao. U to vreme devedesetih, kad su svi izbegavali putovanja, otišao sam na njihov koncert i dao za ovaj kačket 35 nemačkih maraka, što je u to vreme bilo baš mnogo novca - seća se Siniša.