NA LESKOVAC BAČENO 69 TONA BOMBI NA DANAŠNJI DAN 1944. GODINE: Saveznička avijacija učestvovala u građanskom ratu u Srbiji

Istorijski arhiv Niša čuva dokument (IaN, mf.6, prepis iz Leskovačkog arhiva, snimak broj 598) koji svedoči da je Leskovac najverovatnije 31.avgusta 1944. oslobodila Južnomoravska grupa korpusa JVuO koja je tada zarobila " 230 Nemaca i 300 Arnauta".

Bombardovanje je izvelo 28 teških bombardera B-29 koji su izbacili 69 tona bombi i uništili 1.840 objekata, a broj ljudskih žrtava nikada nije precizno utvrđen. O hiljadu mrtvih izveštavali su izvori Glavnog štaba NOV i PO za Srbiju, kojim je komandovao Koča Popović, a na čiji je izričit zahtev Leskovac besomučno bombardovan. Njegov zahtev za vazdušni udar kojim je grad pretvoren u pepeo uopšte ne bi mogao da bude izveden bez podrške šefa britanske vojne misije pri Titovom štabu.     

Procene broja žrtva u Leskovcu koje su davali lokalni komandanti JVuO bile su oko  2.000 ubijenih. Savremeni istoričari su iznosili različite procene broja stradalih u bombardovanju leskovca sa okolinom, od 3.500 do čak 7.000 mrtvih.

Bombardovanje je izvedeno u okviru operacije Retvik (Nedelja pacova) u kojoj su vazduhoplovne snage SAD, Velike Britanije i Kanade sistematski uništavale strateške komunikacije kojima se iz Grčke povlačila nemačka Grupa armija E. Zbog netačnih informacija i nepreciznosti bombardera teško su stradali mnogi gradovi u Srbiji i pale su mnoge civilne žrtve. 

Procenjuje se da je Leskovac tada imao oko 24.000 stanovnika, ali da je na dan bombardovanja je u oslobođenom gradu bilo mnogo sveta sa strane jer je na glavnom trgu organizovana "proslava rođendana kralja Petra Drugog i igralo se kolo".

- Leskovac je bukvalno sravnjen sa zemljom. Posle rata nije smelo ni da se govori o savezničkom bombardovanju Leskovca. Prvi spomenik (spomen česma) , žrtvama savezničkog bombardovanja 1944, podignut je tek 1991. godine. Kapetan vojske Kraljevine Jugoslavije Živojin Mitić – Zine obratio se saveznicima 9. septembara 1944. pismom:

“Saveznici, obraćam vam se u ime svih nacionalnih snaga, koje se još uvek bore po srpskim šumama protiv okupatora. Do juče, kao načelnik štaba 110 đenerala Mihailovića, imao sam 22 engl.oficira. Oni su za svo vreme bili zadovoljni radom naših snaga u pogledu sabotaže i borbe protiv okupatora, no napustili su naše redove po naređenju njihovog komandanta iz Kaira. Danas kada je nemačka sila u raspadanju, mi smo svoje sa svoje strane izvršili u poslednje vreme dosta sabotaža i borbi. Poznato vam je da smo samo u Leskovcu razoružali 230 nem.vojnika i Krajskomandanta, takođe i 300 Arnauta. Pri evakuaciji Bugara razoružali smo takođe veliki broj vojnika i spalili njihove karaule. Vama je poznato da smo mi još od 1941 godine borci za demokratiju. 27.marta 1941 godine smo mi dokazali svoju vernost i ljubav tradicionalnu prema starim Saveznicima. Sad je vremeda zajednički sve snage u zemlji stanu protiv okupatora, Nemaca, te da se spreči njihovo izvlačenje iz Grčke i Bugarske. Partizani još uvek napadaju na naše snage, te onemogućavaju našu borbu protiv Nemaca. Oni primaju vaše transporte, ali sa tim oružjem napadaju na nas…” - navodi istoričar Đorđe Bojanić.

Tek 1995. obajvljena je studija „Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. Studija i dokumenti“ čiji su autori istoričari prof. dr Momčilo Pavlović i Veroljub Trajković.

Naučnici su otkrili da nije bilo vojnog opravdanja za uništenje grada i da Leskovac stradao kao "kolateralna šteta" građanskog rata.

Sve je počelo tokom posete u avgustu 1944. kada je Josip Broz tokom posete Kaazerti, uz engleski blagoslov, uspostavio koordinaciju sa savezničkim komandantima na Sredozemlju: obećao im je da će im slati proverene informacije sa nemačkim ciljevima koje treba bombardovati.

Uz Glavni štab NOV i PO za Srbiju, čiji je komandant bio Koča Popović bili su predstavnici britanske misije, koji su od njega dobijali podatke, koje je im je predstavljao kao informacije sa terena. Oni su ih zatim prosleđivali šefu britanske misije u Titovom Vrhovnom štabu, Ficroju Meklejnu, koji ih je slao komandi RAF.

Radiogrami koje je Popović upućivao Vrhovnom štabu otkrili su da je on tokom jula neprestano tražio bombardovanje mesta na jugu Srbije navodeći i neistinite podatke da bi iskoristio savezničke bombardere kao vazdušnu podršku svojim jedinicima u građanskom ratu sa JVuO.

Pošto mu nikako nije polazilo za rukom da osvoji Leskovac on je krajem avgusta Meklejna, koji došao u njegov štab, informisao da se u Leskovcu i okolini nalazi "oko 800 Nemaca sa dva velika i sedam manjih tenkova, 400 vojnika Srpske dobrovoljačke straže, po 120 Arnauta i vojnika Gradske straže, oko 1.200 četnika, bataljon belogardejaca i još 600 ljotićevaca" kao i 15.000 bugarskih vojnika.

Ove, blago rečeno, naduvane brojke pokrenule su motore 28 bombardera B-29 natovarenih sa 69 tona bombi da polete ka Leskovcu u pratnji 20 lovaca.

Ficroj Meklejn i Koča Popović su 6. septembra sa obližnjeg brežuljka posmatrali najavljeni vaudušni udar na grad. Britanac je u memoarima zgroženo zapisao jezivi utisak: „Kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom oblaku prašine, dima i ruševina... Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom... Čak su i partizani bili potreseni“.

Tek kada je počeo konačni raspad SFRJ počelo je ozbiljno istraživanje istinskih uzroka ove tragedije.