DANAS 110 GODINA OD ČUVENE PROKLAMACIJE KRALJA PETRA: Vratio Srbiji zemlje koje su pod Turcima bile više od 450 godina
NEDELjA, septembar 7, godina 1913. Posle viševekovnog turskog ropstva Stara Srbija i Vardarska Makedonija, posle Kosova godinu ranije, vraćeni su pod okrilje Srbije. Pre ravno 110 godina, baš na ovaj datum, kralj Petar Prvi Karađorđević objavio je Proklamaciju o prisajedinjenu oslobođenih oblasti Kraljevini Srbiji, čime su ovi krajevi vraćeni svojoj matici, prvi put posle 15. veka.
Vikipedija
Čika Pera, kako ga je narod od milošte zvao, učinio je to u Ribarskoj banji kod Kruševca. Proklamaciju, koja je objavljena u "Srpskim novinama", pisao je i potpisao u sobi broj 38 vile, simbolično nazvane "Srbija". Krucijalan državni dokument sastoji se iz obraćanja kralja celom narodu i obraćanja oslobođenom narodu. Bio je to dan kada je sloboda zasijala posle više od četiri i po veka. Arhiva
VEŠT, DIPLOMATSKI JEZIK
PROKLAMACIJA je pisana veštim, diplomatskim jezikom. Iako iz njega provejava ponos zbog izvojevane slobode, jednako se podvlače i uređena pitanja zaštite ljudskih prava različitih nacionalnosti na Kosovu, u najboljem duhu evropske demokratije i, neretko, njoj uprkos.
Podanicima iz matice poručio je da je otadžbina mnogo prostranija i veoma moćnija zahvaljujući nesalomljivom junaštvu svih učesnika u minulim ratovima, a da narodu koji je bio "mnogovekovni grudobran od napadača", novi zadaci u miru tek predstoje.
- Narod čija je vojska za nekoliko nedelja stigla sa Javora, Merdara i Ristovca do Jadrana, Soluna i Marice moći će i na polju mirnoga rada ubrzo pokazati da je dorastao svojim velikim kulturnim zadacima - zapisao je kralj Petar Prvi. - On će svojim radom i životom posvedočiti da je dostojan visine na koju ga je ratna sreća iznela. Ja se sada više nego ikad ponosim što sam i sin i kralj takome narodu, i molim Svemogućega da mu nikad ne uskrati svoju milost i zaštitu. S. Babović
Posebnu radost zbog ponovnog ujedinjenja pod istom zastavom i granicama koje su određene mirovnim dokumentrima i sporazumima sa kraljevinama Bugarske, Grčke, Crne Gore, kao i "Arbanijom" i BiH, kralj je iskazao u obraćanju oslobođenom, "mome dragom narodu", sa kojim je, kako podvlači, "opet u jednom bratskom kolu, kao što su to bili pradedovi".
- Sve staranje moje biće, kao što sam rekao u tom proglasu, upravljeno da svi vi, bez razlike vere i porekla, budete u svakom pogledu zadovoljni, prosvećeni i zakriljeni pravdom i bezbednošću koje će vam ujemčiti vladavina slobodne Srbije. Svi ćete biti pred zakonima i pred vlastima jednaki. Vera svačija, imanje i ličnost biće poštovani kao svetinja. Moja će vlada bez prekida raditi na prosvetnom, privrednom i svakom drugom polju našega napretka - zapisao je kralj.
Istoričar Kosta Rakić pričao je "Novostima" da je donošenje proklamacije bila svečanost i za državu i za Ribarsku banju, koja je imala sreću da ugošćava velikog kralja.
- Prisajedinjenje je bilo trnovito koliko i put do njega - kazao je Rakić.
On je takođe govorio da je trenutak vraćanja Kosova bio presudan i s psihološkog aspekta:
- Londonskim mirom na Balkanu, 30. maja 1913, konačno je Osmanska imperija istisnuta iz Evrope, a njena evropska teritorija podeljena je balkanskim saveznicima.
OPET U JEDNOM, BRATSKOM KOLU
ZAHVALjUJUĆI junaštvu moje hrabre vojske sad smo opet u jednom bratskom kolu, kao što su bili i naši pradedovi pre nego što nas je jedne od drugih rastavila istorijska sudba. Sad nas više nikakva sila ne može razdvojiti niti vas iz srpske zajednice istrgnuti - objavio je kralj Petar Prvi "svome dragom narodu oslobođenih i prisajedinjenih oblasti" u Proklamaciji.
U Ribarskoj banji danas su osim vile i autentične Čika Perine sobe, i više sačuvanih razglednica sa reprintom starih fotografija iz vremena kada je kralj posećivao lečilište. Kao što je poznato, zbog bolesti bio je i pacijent ove banje, gde su izgrađene i specijalne stepenice niskog gaza, kako bi kralj lakše mogao da savlada uspon.
- Kralj Petar je bolovao od tepkoreumatizma sa kojim je prešao i ledenu Albaniju 1915. godine, a u banju je dolazio naročito pred sam Prvi svetski rat - istraživao je Adam Stošić, hroničar Kruševca.
A Milutin R. Jugović u publikaciji o lečilištu piše:
- Najverniji vladar, posetilac i pacijent u Ribaskoj banji bio je kralj Petra Prvi. On je svake sezone od 1904. godine, osim za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, pa sve do smrti 1921, u ovoj banji tražio i nalazio leka svom reumatizmu.
U Ribarskoj banji danas, među Srbima najvoljeniji kralj, ima i spomenik u parku. Isklesan je u mozaiku posvećenom lozi Karađorđevića baš na mestu gde je potpisana Proklamacija.