MALTEŠKI RIBARI VRATILI U STROJ 500 SOLUNACA: Spasavali kadete i rekonvalescente sa broda "Polinezija" koji su torpedovali Nemci

 Spasli su više od 500 Srba, kadeta i rekonvalescenata iz severnoafričkih bolnica koji su plovili u borbu, na Solunski front.

Među spasenima je bila i legendarna Milunka Savić koja je sa saborcima zbrinuta u malteškoj tvrđavi Rikasoli i u bolnici Kotonera, sadašnjem Koledžu "Sent Edvards". Odatle su još borbeniji, uprkos nemačkim "sumarenima", prvim sledećim konvojem zaplovili ka Grčkoj. Iz Soluna su kolone vaskrsle srpske vojske osnažene dobrovoljcima koji su stizali iz Afrike, Amerike i dalekoistočnih luka Rusije marširale u odlučni boj za oslobođenje Srbije.

Vodeći malteški dnevnik "Tajms of Malta" objavio je pre nekoliko dana da će u Marsaskali biti podignut spomenik sećanja i zahvalnosti za spasavanje srpskih brodolomnika na inicijativu Srpskog prosvetnog i kulturnog centra "Sveta Jelena Anžujska" sa Malte, a u saradnji sa ovdašnjom vodećom kulturnom institucijom Baština Malte i lokalnim savetom Marsaskale.

Ovaj memorijal biće novi svetionik na još nerasvetljenom interkontinentalnom putu srpskih vojničkih seoba u Velikom ratu.

Njegova velika i važna stanica nalazila se u Severnoj Africi, u Tunisu, gde se od 1916. do 1919. nalazio jedan od najudaljenijih delova "Srbije u egzilu". Poslednji brod sa Srbima uputio se ka Solunu 18. avgusta 1919. godine.

Prvi Srbi koji su u januaru 1916. stigli u Bizertu, francusku pomorsku bazu u Tunisu, bili su mučenici koji su preživeli Albansku golgotu, a za koje nije bilo mesta u lečilištima na već krcatom Krfu. Prvobitni plan francuske vrhovne komande bio je da se srpski vojnici leče i oporavljaju u - Sahari, ali to je odlučno osujetio admiral Emil Geprat. On je naredio da se bolni ratnici smeste u Bizertu i tako zaslužio najlepši kompliment od Srba koji su starog brkatog admirala velikog srca nazvali "Srpska majka".

Sledeći talas srpskih ranjenika usledio je 1916. posle prvih teških borbi na Solunskom frontu, a u trećoj velikoj grupi bili su dobrovoljci iz Amerike koji su došli na obuku posle koje su upućivani na Solunski front.

Bizerta je tako postao pravi "srpski grad" u kome je svakodnevno boravilo bar 5.000 naših sunarodnika. Kraj njega je podignut veliki srpski vojni logor Lazuaz, za obuku dobrovoljaca i rekonvalescenata u kome je formiran i nastavni centar za podoficire. U Bizerti se izvodila reedukacija invalida i stvorene su kulturne i medijske institucije.

Komanda srpskih rezervnih trupa i podoficirskih škola u Bizerti su organizovali različita kulturna dešavanja radi dizanja morala.

Sagrađeno je Srpsko vojničko logorsko pozorište Lazuaz čije je predstave posećivalo i više od 1.200 ljudi, održavani su koncerti srpske vojne muzike, umetničke izložbe, sportski događaji i proslave verskih praznika. Podignuta je i pravoslavna crkva u kojoj se nisu proslavljali samo veliki praznici kao Božić i Uskrs, već i vojničke krsne slave, održavani pomeni izginulim saborcima i molilo Bogu za bližnje u dalekoj Srbiji, na drugom kontinentu. U Bizerti je počeo da izlazi i srpski list "Napred", a akademski slikari - rekonvalescenti su izlagali svoje radove.

Od 1916. su između Bizerte i Soluna neprestano kružili brodski konvoji: jedni su dovozili ranjene Srbe sa Solunskog fronta, a drugi su ratnike koji su prezdravili sa dobrovoljcima vraćali u rat. Kroz vojni logor Lazuaz, do kraja rata je prošlo više od 61.000 vojnika, među kojima je bilo i 499 srpskih kadeta i nekolicina oficira koji su se 7. avgusta 1918. ukrcali na 152 metra dug brod Polinezijan, poslednji u konvoju koji je plovio ka Solunskom frontu.

Oko 10.30 ujutru brod je potresla strahovita eksplozija torpeda ispaljenog iz nemačke podmornice. Ogromna rupa na sredini trupa nije dozvolila posadi da se približi Marsaskali na obali Malte udaljenoj oko tri kolometra. Znatan broj srpskih vojnika se ukrcao na spasilačke čamce, a ostale su spasli malteški ribari. Nažalost, najmanje 11 članova posade i putnika su poginuli.

Olupina broda "Polinezijan" koji je potonuo na dubinu od 65 metara danas je svetska atrakcija za ljubitelje ronjenja.

GROBLjA U BIZERTI I MENZEL BURGIBI

SRPSKI ratnici, njih 41.153 lečeni su od rana, tifusa, malarije i krajnje iscrpljenosti, u bolnicama u Tunisu, ali i u Alžiru i Maroku. U tuniskom gradu Bizerta, na hrišćanskom groblju nalazi se parcela na kojoj je spomen-kosturnica i oko nje nekoliko grobova u kojoj počivaju ukupno 833 srpska ratnika, a još 1.790 njih sahranjeno je na Srpskom vojničkom groblju u dvadesetak kilometara udaljenom mestu Menzel Burgiba (nekada Fervil).

GEPRATA NOSILI NA RUKAMA

ZAHVALjUJUĆI admiralu Gepratu francuska administracija i građani u Tunisu prihvatili su Srbe kao svoje, o čemu svedoči i veoma popularni francusko-srpski rečnik koji su autori Veselin Čajkanović i Alber Ofor štampali baš u Bizerti. Da Srbi nisu zaboravili njegovu dobrotu pokazalo se 1930. kada je admiral Geprat po prvi put posetio Beograd. Građani su ga ulicom koja i danas nosi njegovo ime na rukama odneli od Železničke stanice do Slavije.