DA LI BORA ČORBA PEVA O NJEMU? Novosađanin Milan Ignjatović živa je legenda - kardiolog, džudo prvak, roker, moreplovac (FOTO)

Da je znao ono što danas zna, reči bi glasile: lekar, roker, džudista, pesnik, lovac, moreplovac... i tim zanimanjima opisao bi dr Milana Ignjatovića. Kardiologa iz Novog Sada, čoveka sa kojim je delio scenu i - pevao.

Kada klasičan, duboko ukorenjeni roker, u svojoj 65. godini života napravi žestoku pank pesmu, i lansira je u prvi plan na albumu kojim obeležava četiri decenije na sceni, jasno je da za takav potez ima veoma čvrst razlog. Dr Milan Ignjatović, po struci kardiolog, osnivač i lider novosadskog rok benda Neron Mikandus, inače i pesnik, džudista, rančer, kapetan broda, vinar, lovac, jahač, ljubitelj životinja... pesmu „Mladić kome prete“ doživljava kao sliku događaja koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

- Trenutno sam „najstariji panker“ koji je napravio aktuelnu stvar, primerenu ovom vremenu dešavanja u Evropi, ratu u kom se pravi mleveno meso i ne mogu da se pomirim s tim, jer je sve odvratno, zarad tuđeg profita... – kazuje u dahu Ignjatović i ne krije da je publika dobro odreagovala na prvu loptu.- Promovisali smo album naslovljen upravo po toj pesmi u Beogradu i Novom Sadu, mladi su je propratili „šutkom“, skakanjem, ali pitanje je hoće li ta pesma biti hit. Zapravo, pesme ne pravim da bi bile hitovi. Jer, ako su moji fanovi zadovoljni, ja sam još zadovoljniji.

Prvi hit, u tadašnjem ska maniru, “Dunja“, grupa Neron Mikandus je imala 1983. godine na svom debi albumu „Neron“, koji je uz pesme „Anđelčić“, „Ljubavna antena“ ... umnogome trasirao put bendu. Usledila je druga ploča, „Važno je da ima krvi“, 1986. godine sa pesmama „Komarac“, „Ajkula“, „Ljubav je čudna stvar“...

- Treći album, „Noć i dan“ snimio sam 1990. godine sa prijateljima, Jovicom Dostinićem na saksofonu i Antonijem Pušićem na gitari i zatim je usledila duža pauza. Zbirku pesama „Krilata svinja“ objavio sam 2009. godine, album „Zlobni starci“, kojim sam se vratio na scenu i sarađivao sa Borisom Beleom, 2012. godine, i dve godine kasnije, album „Od vriska do šaputanja“, na kom kazujem „Iskrenu pesmu“ Miroslava Mike Antića i na kom su i stihovi Milana Rakića. Albumom „Mladić kome prete“ obeležavam 40 godina od izlaska prvog albuma „Neron“.

Bend čiji je osnivač i lider, još od osamdesetih godina prošlog veka, često je menjao postavu a dr Ignjatović još češće sarađivao sa mnogim muzičarima u regionu. Neron je startovao u postavi Miša Ilić, Zoran Popov, Jovica Dostinić i Slobodan Sremački pa je usledila saradnja sa Rambom Amadeusom, Ivicom Vlatkovićem, Hrvojem Tikvickim, Aleksandrom Dujinom, Perom i Zoranom Alvirovićem, Borisom Beleom, Markom Breceljom… sve do druženja i nastupa sa legendarnim Borom Čorbom. U novoj postavi benda su Danijel Kulišić, Voja Savkov, Bane Lukić i Zoran Petrović.

- Bora mi je poklonio knjigu u kojoj sam pronašao stihove „Kad bi bilo Srba ko Kineza“ i napisao muziku. Pevamo je na originalan način i svaki naš nastup je mnogo zanimljiv. Obrađivao sam pesme Indeksa, Đorđa Novkovića, Arsena Dedića, Šabana Bajramovića, Gorana Bregovića ... u novom aražmanu i ska ritmu. Album se ne zove slučajno „Od vriska do šaputanja“, jer je reč o stihovima pesme “Epilog” Mike Antića. Bend je u nekoliko navrata pravio pauze, jer smo se razilazili zbog životnih obaveza. Međutim, nedostajala nam je ta zajednička energija na sceni. Istina je da uživam u svakom momentu jer, suštinski, imam bend koji je dušom i telom u muzici.

Ove godine, dr Ignjatović obeležava i pet decenija od osvajanja titule prvaka Jugoslavije u džudou, kada mu je 1973. godine, legendarni poeta, Miroslav Mika Antić, napisao pesmu "Zlatni pojas".

- Nagrada mi je 1973. godine dodeljena u Splitu pa mi je Mika naslikao i sliku, pomešao zlatnu i plavu boju, medalju i more. Inače, nije samo meni posvetio pesmu. Pisao ih je svojoj deci, prijateljima, uspešnim sportistima… Od tih poklona se ne odvajam. Baš kao što se Mika nije odvajao od nas džudista, kad sam bio klinac. Trenirao sam džudo u Partizanu, na mom Telepu, kraju u kom sam odrastao, zatim prešao u Slaviju, bio reprezentativac Jugoslavije… ali su me ubrzo privukle neke druge stvari. Tada nisam sebe video kao profesionalnog sportistu koji će da se bavi samo džudoom. Okrenuo sam se rokenrolu, studijama, snimio prvi album, završio fakultet, odslužio JNA, oženio se i 1987. godine počeo da stažiram na Institutu u Sremskoj Kamenici.

U dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, dugoj 37 godina, dr Ignjatović je radio na kardiohirurgiji u Sremskoj Kamenici 19,5 godina a već 17 godina radi u Izoli u kardiohirurškom centru „Medikor“. Živi na relaciji Novi Sad – Izola. Dve nedelje tamo, na poslu, dve nedelje kod kuće, u prirodi.

- U Sloveniji poslednjih sedam godina živim na brodu, koji se, naravno, zove „Neron“. Svaki slobodan trenutak koristim da isplovim. Kod kuće, na placu između Novog Sada i Veternika, kraj Dunava, sagradio sam kuću sa okućnicom, imam malo jezero, šumicu, štalu sa dva konja, pse, etno restoran … Ni jednog trenutka nisam ni pomislio da napustim rodni grad. Radim u inostranstvu, ali ne osećam se kao gastarbajter. Ovde sam, i tu ostajem. Čuvam tradiciju i neke paorske korene koje smo tu pustili. To me ispunjava. Jer, smatram da si bez tradicije i prijatelja, niko i ništa.

Iz tri braka, ima troje dece, Dunju, Miloša i Minu, a sebe doživljava, kako kaže, kao „klinca sa Telepa“ koji je shvatio da je život prekrasna pojava.

- Zato ga treba živeti maksimalno, do kraja u svom filmu, od rođenja do smrti, kao glavni lik. Scenario i režija mogu da ponekad budu prinudno promenjeni. Ali, najvažnije je, smatram, da život ne bi trebalo, ne da bude lagan, nego da nije dosadan. To je suština- zaključio je dr Ignjatović.