ČOVEK ŽIVEO NA ULICI 10 GODINA, PRAVIO SE DA JE LUD: Onda je zbog nasledstva dokazivao da je bio normalan sve vreme

Kruševljane je zabavljao na razne načine. Nekada je to činio svirajući frulu, nekada je „razgovarao“ sa nebom zamišljenim telefonom. Sugrađane je pri obraćanju oslovljavao sa „Pomorandža“. Gradom je išao u pohabanoj i raznolikoj odeći.

Da je u stvari sve vreme bio pri svesti, saznalo se na Sreskom sudu 1938.godine, nakon čitave decenije, koju je proveo kao „blesavi beskućnik“. Javio se se za nasledstvo dela imanja od jednog hektara, koji mu je od oca ostao u nasleđe u selu Kukljin.

Najbliža familija nije osporavala Đoki da ima prava na nasledstvo, ali su se protivili nasleđivanju uvereni da je njihov rođak „nenormalan“. Da to nije, Svetislav Simić je krenuo da dokazuje pred sudom. Posvedočio je da je bio u ludnici, jer je svojevremeno pokušao da izmiri dug od 6.000 tadašnjih dinara tako što je dužniku upao puškom u kancelariju.

Umesto na robiji, završio je u ludnici, budući da se verovalo da je dug - izmislio.

Tek, u ludnici ga je jedan bolničar podučio kako da se izvuče od suda praveći se da je lud. Posle izvesnog vremena, našao se na slobodi, ali zato što je izašao iz ludnice, više niko nije hteo da ga zaposli.

- Meseci počeše da prolaze, a čaršija me sve više smatrala ludim. Vidim ja da mi ništa ne vredi, pa okrenem na istu stranu. I Boga mi, gospon sudijo, video sam da ovde ima i veći ludaci od mene i da lepo žive - rekao je Ludi Đoka pred Sreskim sudom, a izvestila štampa te 1938.godine.

Posle svedočenja, sudija Dobrivoje Đorđević je detaljno ispitivao Simića pokušavaju da dokuči njegovu inteligenciju i stanje svesti. Simić je znao odgovore na sva pitanja: kada je bila Kosovska bitka, koja je najveća država u Evripi, koliko ima kontinenata. Kako je objavljono u publikaciji "Zanimljiva Čarapanija", koja je prenela tekst iz "Politike"  o suđenju, u zapisnik je ušlo da Đoka "ima inteligenciju prosečnog čoveka i da je pravilno orjentisan u vremenu i prostoru".

Sudija je čekao i izveštaj bolnice, gde je Ludi Đoka bio na posmatranju, ali očito da je sve išlo u prilog tome da je sasvim razuman.

- Sad je tek svršeno s mene,pomarandžo! - rekao je Svetislav Simić pri izlasku iz sudnice, aludirajući na skoriji kraj života kao bezbrižnog "ludaka".