KAKO JE MALI FANATIK POSTAO VELIKI GOLMAN: Porodica najskupljeg srpskog golmana Petrovića o putu do Čelsija

Kako i ne bi, kad se neko iz ove male, rudarske varošice vinuo do samog vrha svetskog fudbala. Naravno, najviše se obradovala Đorđeva porodica, majka Gordana, otac Zlatan i sestra Katarina, jer je ulazak u jedan od najboljih klubova, za sumu od 16 miliona evra (Čukarički će dobiti 3,2), koja ga čini najskupljim srpskim golmanom, svojevrsno priznanje njihovom sinu i bratu za sve godine mukotrpnog truda i rada.

Golmansku karijeru Đorđe je započeo sa svega desetak godina, u FK Presing u Požarevcu.

Zanimljivo je da su tada treneri ovog kluba prepustili Đorđevo treniranje njegovom ocu, koji je i sam nekada bio golman.

- Osam godina bio sam trener kostolačkih gimnastičarki, tako da sam znao da samo intenzivan i uporan rad može da donese uspeh. Đorđe je to usvojio i radio na sebi uporno i bez izostajanja, čak i kad je prešao u Beograd, gde je trenirao i po četiri puta dnevno - priča Zlatan.

Po završetku osnovne škole, Đorđe je u Beogradu pohađao škole golmana, a potom počeo da igra za Čukarički, za koji njegov otac tvrdi da je odličan za razvoj mladih fudbalera. Prošle godine, uz pomoć menadžera Denisa Selimovića, otisnuo se u Ameriku.

- Cela porodica je većala da li da prihvati ili ne, jer smo uvek, kad je njegova karijera u pitanju, bili fokusirani na Evropu. Međutim, Đorđe je tada prelomio i rešio da ode - priča Zlatan.

Osim porodice, ponosni na Đorđev uspeh su i u FK Presing, gde je sve započelo. Treneri Vladimir Vlajović i Vladimir Svilenković ne kriju svoje oduševljenje, ali kažu da nisu iznenađeni jer su znali da će on dogurati daleko.

- Najzaslužniji za Đorđev uspeh je lično on, jer je od malih nogu fanatično, istrajno i savesno radio na svom napredovanju. Presrećni smo zbog njega i smatramo da će i dalje ići uzlaznom linijom - kaže Vlajović.

Đorđe je u klubu najpre igrao na mestu odbrambenog igrača. Međutim, iako su imali tri golmana, kuburili su sa njima, jer nisu mogli da ih okupe u isto vreme, zbog različitih smena u školi.

- Jednom se nijedan golman nije pojavio i tada sam predložio Đorđu da brani umesto njih i tako je sve počelo - priča Vlajović.

Posle Presinga, da bi mogao što više da napreduje, Đorđe je prešao u Beograd i radio sa iskusnim trenerima, među kojima je i čuveni Aleksandar Sarić.

- Zamislite dečaka iz male sredine, koji svakodnevno putuje u veliki grad, naporno trenira, a uporedo ide u školu i uči. To ne može svako, to može samo vredno i odgovorno dete, koje zna šta hoće i veruje u sebe - smatra Vlajović.

Njemu je žao što se o Đorđu još ranije nije pisalo, jer je već dugo izuzetan golman. Dva puta branio je za našu A reprezentaciju, a dok je bio u klubu Nju Ingland Revolušn, u Bostonu, gde je igrao posle Čukaričkog, postao je jedan od najboljih američkih golmana.

Majka morala da radi dva posla

- Iza velikog uspeha stoje i velika odricanja, naročito za radničku porodicu, kao što je naša. Najpre sam Đorđa svaki dan vozio za Beograd, što je bilo preskupo, pa smo mu kupovali mesečnu kartu za autobus. Zbog velikih izdataka supruga je jedno vreme radila dva posla - priča Zlatan.

On ističe i da je, osim samog Đorđa, i njegova majka zaslužna što je završio srednju školu, i to kao odličan đak, jer je ona insistirala na tome da školovanje ne sme da se zapostavi.

Generacija talentovanih

- Đorđeva generacija bila je izuzetno uspešna. Neki od njih odavde su otišli u Crvenu zvezdu, Partizan, Vojvodinu, Čukarički, Voždovac. Još jedan golman, Dušan Marković, koji je godinu dana stariji od njih, uspešno gradi karijeru na Kipru - kaže Svilenković.

"Đovani" bio bucko, pa izrastao

- Đorđe je kao dete bio bucmast, ali su kasnije redovni treninzi učinili svoje. I prilično je izrastao, visok je preko 190 centimetara - priča Vlajović.

Iako je Đorđe, ili Đovani, kako ga je Vlajović zvao, odavno otišao iz Presinga, sa trenerima i danas redovno održava kontakt.