UŽIVAMO KAD NASMEJEMO LJUDE, PREPOZNAJE NAS CEO SVET: "Novosti" u živopisnom naselju Srema, čije ime meštani neće da promene ni za živu glavu
LAKO je meštanima sela Nevade. Ovom selu je, ponose se, ime dao kralj, lično dok je "obilazio" rudničke njive i pašnjake. Zatekao je, govori legenda, pastira i pastiricu - na gomili. Mučeni pastir se pridigao, a kralj mu naredio: ne vadi, ne vadi! I, kraljeva se ne poriče.
A, kako je meštanima Pičkovca? Ovom naselju, živo u ovovremenim svedočenjima, ime je dala: P...a.
Ne samo ona, nego, naizgled mirna priroda, ljudska. Ona koja satima ispred kapija motri i meri vreme, a, posle, vrcaju iz nje svakojake đavolije.
- Pa, jeste... Tako je bilo i sad je - kaže Sava Grujičić, ovdašnji profesor u penziji.
Novinar. Pisac. Hroničar i najbolji kuvar, vešti palačinkar voljenim unukama. Može se reći - pet u jedan! - Sad nam je smeh potrebniji nego ikad. Malo veselja, radosti, malo šale, tamburice i bećarca da se vratimo sebi od svih nevolja koje su nas snašle, tako, kao da smo živi zakopani.
Ravan Srem. Čini se kao da je samo on ravnodušan. A, nije.
- Evo, i vi ste se nasmejali i ja sa vama. I, svako ko ovde dođe i odavde pođe, ponese osmeh našeg imena. Jedinstvenog u svetu.
Pa, kako je i po kome Pičkovac dobio ime?
- Znate kako - započinje Sava Grujičić odgovor koji će potrajati, a koji ćemo mi morati da skratimo.
- Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, proteklog veka, u ovom delu grada, Sremske Mitrovice, počela su da niču naselja. Govorilo se: elitna. Nije to bila lažna elita, bili su to obrazovani ljudi iz zdravstva, privrede, prosvete, kulture...
Prve adrese, sasvim slučajno, bile su adrese uglednih mitrovačkih ginekologa. Njih petorica, ja sad ne mogu da se setim tih imena... zatekli ste me... ali i drugog medicinskog kadra sa Ginekološko-akušerskog odeljenja mitrovačke bolnice, ovde su se naselili. Svaka ulica je imala po jednoga. Tako je naselje i dobilo ime.
- Koje - pitamo?
- Pa, Pičkovac, eto koje. I, vi ste sad u Pičkovcu.
- Baš tako, znači, dotle došlo?
- Kako kome. Nekom bliže, nekom dalje, ali, tu smo gde smo.
Kićeni Srem. Ravan. Za nas, brđane, pomalo depresivan. Ali, kad Sava Grujičić progovori, adrenalin se diže. Smeh je nezaustavljiv. Oslobađa svake stege. Pridiže kao infuzija.
- Svi znaju za Pičkovac. Vi niste verovali? Nije čudo, ni mnogi Mitrovčani ne znaju ni ulice ni broja, ni da je ovo naselje Braće Miletić, ni ko su ta braća, samo znaju za Pičkovac. Nama pisma na ovu adresu stižu iz celog sveta. Dovoljno je samo ime primaoca i ta odrednica.
Široke ulice. Dvorišta puna cveća. Ovdašnji domaćini, vidi se, vole svoje parče Srema.
Neguju ga i, ni pet para ne daju što se zove... tako i tako.
Koji sat iza podneva. Špartaju biciklisti od kuće do prodavnice. Od kuće do pekare. Neko po pivo. Neko po hleb. Neko po jedno i drugo. A niko se ne ustručava da kaže kako se zove naselje u kome živi. Naselje za koje su mnogi smatrali da mu je ime - šala.
- Zašto bih se ustručavao. To je tako - zaustavlja se brka na biciklu.
- To je baš lepo ime. Jedinstveno.
Puca ulica od smeha. I neki dečaci zaustavljaju svoje dvotočkaše. I oni se smeju.
- Od imena našeg naselja niko nema kompleks. Ni mi u godinama, ni naša deca, ni unuci.
Lepo je, za nas prelepo. Svako je srećan koga zadesi ovo seksi ime. Treba da ga zaštitimo u međunarodnim institucijama - preuzimamo priču od meštana.
Razgovaramo s njima u centru naselja. Kažu da imaju sve što je važno za svakodnevni urbani život. Školu. Vrtić. Ambulantu. Prodavnice. Pekaru. Igralište za decu. Sve.
I, zaista je tako. Uverili smo se. Poseban šmek ovom naselju je, ipak, njegovo ime. Zato meštani nemaju nameru da ga menjaju. Sa "zebnjom", jedino slute da bi nekom Srbinu palo na pamet da im preuzme primat, tako da neko novo naselje imenuje suprotno - Pičkovcu.
- Ihi, hi, mi bi se s njima o`ma bratimili - provalilo je iz mirnih, a đavolastih sremačkih domaćina.
Ni dame se ne srame
NA pitanje reportera "Novosti" ko milozvučnije izgovara ime naselja, žene ili muškarci, stiže odgovor brke sa bicikla:
- Milozvučno je za sve, izgovaramo isto i mi i naše dame. Ni one se ne srame da kažu gde žive. Ni naša deca kad ih cure i momci pitaju odakle su.
Na čardaku lepo piše
OVO je Pičkovac, ko izbriše ponovo će lepo da se napiše - decenijama je stajala poruka na jednom starom čardaku na ulazu u naselje. Kad je čardak stradao od zuba vremena, meštani su na daskama od topole preneli ovu poruku. Poruka i danas živi.
General nije znao
SAVO Grujičić nam, prenosi anegdotu sa ujakom, generalom bivše JNA.
- Dolazi nam u goste i pita me: gde si ti Savo, kaži adresu. Odgovorim mu: ujače, samo pitaj gde je Pičkovac i tu si. On će meni, oštro: nećače, šta je to, kakvo je to ime? Eto, takvo, ujače. Svi znaju... Posle i on saznao.