OLUJA NAM "OBRALA" I ŽUTO ZLATO: "Novosti" u mačvanskom Uzveću, "prestonici" duvana, sa uzgajivačima i beračima

- Nema, ovde, leta bez znoja i suza - suočavaju nas domaćini sela Uzveća, pri prvom susretu. Pričaju da rade kao Kinezi. Oni, koji u blato sade svoj pirinač. Ne preteruju.

Sadnice duvana potapaju u ramove sa vodom. Kad puste žile, rasađuju ih u zemlju. Bdiju nad svakom sadnicom. Dan i noć, na 600 hektara na kojima se ovde uzgaja duvan.

- Ajd, ti lezi čitav dan pa mi kaži šta si zatekao kad si se probudio - kaže Milić Stanković.

- Ovde, u Uzveću, bespoštedna je borba da se sačuva duvan i, svakom našem domaćinu koji je decenije rada uložio da ovo naše maleno selo unapredi, skidam kapu za trud.

Miriše mačvanska zemlja. Grumen, kad u ruci podigneš, kao da Misir na dlanu uzneseš.

Zato je žetva, vazda, u ovom delu Srbije zlatom klasala. Zrno poseješ, ono vrati desetostruko.

Ali, vreme je drugo. Ono koje ima svoju meru i nameru. Zapatio se duvan. U Uzveću od trista pedeset domaćinstava, više od pedeset uzgaja duvan. Biljka drevnih naroda zapatila se, eto, i u Mačvi, pa se na sve strane puši - u modernim pušnicama. Nije, doduše kao u Hercegovini. Tamo se puši i suši na otvorenom. Pod šatrama, njišu se na vetru, zaštićeni od sunca, na koncu nanizani listovi duvana. Miris se širi po Ljubinju, Nevesinju... Miris žutog lišća i gorkog života.

Ovde, u Mačvi, prestonici duvana Srbije, nema ničeg ni nalik onim vremenima kada se bdelo i snevalo dok se kroz iglu "čuvaldiju" nizao list po list na tanak konac. Kada se pevalo, uprkos "žutoj muci, žutog duvana i žutog znoja sa ruku naših", kako je u pesmi o beračima duvana ostavio posvetu Kosta Racin.

- Dve decenije uzgajamo duvan, najpre sam mislio da probam, pa šta donese dan. Ne žalim se. Od kuknjave vajde nema - priča nam Vladan Tufegdžić, domaćin ovdašnji.

- Istina je da su nam oluja i grad "obrali" najmanje trećinu roda. Ovo je za nas turobna godina.

Zatičemo ga u danu nekog sveca koga ova porodica tradicionalno poštuje. A to je dan kada okupe berače, počaste ih kafom i sokovima.

Vladan kuva kafu i naliva piće...

- Gazda služi radnike?

- Zaslužili su - kaže.

- Mi smo iz Kostolca, došli smo na imanje Tufegdžića - govori Abedin Ljutovci.

- Četiri porodice, a nas dvanaestoro. Vladan nam je obezbedio smeštaj, sami organizujemo ishranu. Imamo dobro iskustvo u berbi duvana u Sremu. Mnogo smo prošli, a ponegde ni čašu vode nismo dobili. Ovde imamo sve.

Pričaju da, u toku dana, ove porodice zarade i po 65.000 dinara. To, kažu, nije primarno.

Oni postaju prijatelji. Deca nadničara vezuju se za porodice u Uzveću i žele tu da ostanu.

Donesu svoje golubove iz zavičaja, čuvaju ih u kavezima, pa u Mačvi nađu srodne duše.

- Poklanjam ti ova dva prstenovana - kaže Vladan Tufegdžić dečaku Emanuelu iz porodice berača. Dečak ljubi golubove. Ovo je ljubav koju samo oni prepoznaju.

Ubrzo smo na imanju Nikole Tanasijevića. Već je zakazao berače. Petnaestoro njih iz Bujanovca... Broje više od decenije beračkog iskustva. Pet sati, ni zora nije kukuriknula, oni su na njivi. Žalimo što sa njima ovde nismo osvanuli:

- Ovako, vidiš... Bereš odozdo žuto lišće...

- A ovo zeleno?

- Ono će za sedam dana da se bere...

- A ovi lepi, ružičasti cvetovi?

- Jesu lepi, ali, vuku snagu listovima. Njih beremo i bacamo.

Žare listovi duvana. Lepe se. Devojke i mladići u struku se savijaju oko struka duvana.

Raduju se i pevaju. Takmiče se. Natpevavaju, kao afričko sunce u svadbi žetve. I, tako od pet ujutro do prve prepodnevne žege. Dok se svi zreli listovi duvana ne slegnu u njihovim naručjima. Dok više nema mesta ni za kaplju znoja. Predah je, tek, kad se obrani listovi, iz naručja, predaju nosačima. Oni, onda, kao jegulje kroz vodu, suknu između redova raskošnog polja do ramova u koje se nabijaju listovi. Ramovi se pakuju u kamione i odvoze u sušare.

Otvaramo jednu. Opija miris, u kome je sva muka i znoj ovdašnjih domaćina. Da li je lepši onaj miris žita, to samo oni znaju.

Kvalitet

VLADAN Tufegdžić nagrađen je "Zlatnim duvanskim listom" za kvalitet u uzgoju duvana za 2022. godinu. Priznanje mu je uručeno na "Novosadskom sajmu". On nam kaže da je ovo priznanje, ne samo njemu, nego i Uzveću. Njegovoj porodici: supruzi Snežani, Dušanu i Violeti, njihovoj deci. Takođe i generacijama veštih berača sa juga Srbije, koji su se upisali "ljudskošću, dobrotom i posvećenošću".

Stranci uveli red

TUFEGDžIĆ, uprkos mnogobrojnim osporavanjima što strane kompanije ulaze i u našu poljoprivrednu priču, kaže da su stranci uveli red među srpskim otkupljivačima duvana.

- Mi sada dobijamo gotov novac za duvan, stranci su uveli red, donedavno su nam naši nudili kompenzaciju cigaretama ili gorivom.

"Ladovina" umesto njive

U UZVEĆU najveća je muka da se nađe radna snaga. Pričaju nam ovdašnji meštani da je gotovo nemoguće obezbediti radnike za sezonske radove, ne samo na poljima duvana.

- Našim ljudima, većinom mlađim, očigledno je lagodnije i udobnije da, posle odrađene šihte, ostatak dana protraće u ladovini umesto na mačvanskim njivama...