OD STIPENDIJE KUPIO MAŠINU DA BI RADIO: Priča o Stefanu iz Vrbasa koja vas neće ostaviti ravnodušnim

Mada je posle trogodišnjeg školovanja stekao diplomu knjigovesca, ali i laskavu titulu đaka generacije, ovaj mladić se odlučio da se, zasada, bavi sasvim drugim poslom.
Štedeći đačku stipendiju koju je dobijao kao odličan učenik, Stefan je kupio mašinu za dubinsko pranje nameštaja i tepiha i tako sam sebi obezbedio posao. Tek je na početku, ali posla ima. Brzo se po Vrbasu pročulo za Stefana i pozivi sugrađana stižu.

Put do ovoga što je Stefan do sada postigao, kako u razgovoru za "Novosti" otkriva njegova mama Danijela, nije bio nimalo lak. Morao se prevladati strah da izađe iz kuće, jer šta ako na ulici dobije napad? Malim ili velikim koracima došli su do toga, da se vozi ulicama, da sam ode do udaljene škole, ali knedla u grlu bila je stalno tu. Sve dok se on ne pojavi kod kuće. Prethodilo je mnogo upornosti i rada, a zbog Stefanovog stanja, valjalo je savladati mnoge prepreke, sa kojima se i danas susreću.

- Kada je imao sedam meseci oboleo je od epilepsije koju držimo pod kontrolom lekovima - otkriva nam na početku razgovora mama Danijela. - Niže razrede osnovne škole završio je redovno, a od petog je bio u odeljenju za decu sa posebnim potrebama. Srednjoškolsko obrazovanje je nastavio u Novom Sadu, za knjigovesca, jer je odmalena pokazivao sklonost ka umetnosti i lepo crta. Nagovarali smo ga da izuči za frizera, ali smo na kraju ispoštovali njegovu želju.

U srednjoj školi, Stefan je u dnevniku je ređao sve petice, a po prirodi veseo, druželjubiv i kreativan, brzo je osvojio simpatije nastavnika, ali i ostale dece, isto kao i u osmoletki u rodnom Vrbasu.

Stefanova odluka da stipendije koje je štedeo na bankovnom računu, iskoristi za nabavku neke mašine na kojoj bi radio, nije iznenadila njegovu porodicu, jer je oduvek, kažu, želeo da bude koristan i samostalan. Dok se školovao u Novom Sadu, stanovao je u đačkom domu, i nije bilo lako ni njemu, ni njegovoj porodici.

- Prva ideja je bila da proizvodi kartonske kutije, a kroz razgovore i predloge kako da mu ispunimo i obogatimo vreme, pokazao je želju da se bavi čišćenjem nameštaja i tepiha - kazuje nam mama Danijela, kako se došlo do ideje. - Oduvek je on bio zadužen da brine o čistoći i urednosti porodičnog automobila, tako da je odlučio šta će da radi, i dobio podršku porodice i okoline, a stižu i pohvale za odrađen posao.