KRALJ MORAO U KARPATSKI DVORAC PELEŠ NA VERIDBU: U Sinaji održan državni samit o braku Aleksandra Prvog Karađorđevića i Marije Rumunske

Grandiozna rezidencija koja je od 1914. godine bila zamandaljena, otvorena je i doterana specijalno za doček budućeg zeta - kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

U idiličnom zimskom pejzažu dvorca sa visokim tornjevima izgrađenog u nemačko-renesansnom stilu (koji podrazumeva mnogo elemenata gotike i baroka) pod karpatskim vrhovima višim od 2000 metara, trebalo je da bude ozvaničena veridba Kralja Aleksandra od Jugoslavije i princeze Marije Rumunske. Vladarski brakovi su uvek politika, pa su susretu mladih morale da prisustvuju brojne delegacije obe zemlje. Dopisnik o tehničkim pripremama za ljubavno-državni samit ne izveštava, ali svakome ko dođe u karpatsku Sinaju na 850 metara nadmorske visine, jasno je da je organizacija romantičnog susreta po ciči bila faraonski posao.

Danas hiljade turista dnevno prolaze istom kraljevskom stazom od dvorske železničke stanice u Sinaji na dnu klisurice reke Prahova ispod srednjovekovnog manastira Sinaja, koji su utemeljili srpski monasi sa Atosa i dvorca Peleš. Do njih vode strme serpentine koje su bile pomno očišćene da bi krunisane glave, svita i ministri mogli udobno da stignu do planinske rezidencije sa više od 160 prostorija.

Kralj Ferdinad sa porodicom je praktično izgnan 1914. godine iz velikog Peleša, u susedni, manji dvorac Pelišor, zbog protivljenja ulasku Rumunije u rat i sukobu sa Srbijom. Budućem zetu je, međutim, trebalo prikazati pravi kraljevski dvorac u najboljem izdanju. Zamislite samo koliko ljudi je moralo da bude angažovano na čišćenju prašine sa 3300 metara kvadratnih koje zahvataju prostorije sa zidovima pokrivenim umetničkim reljefima u drvetu i na glancanju kolekcije od više od 4000 komada oružja i oklopa!

Jugoslovenski Dvorski voz je 8. januara, u 10.30, stigao u Sinaju gde su ga na peronu čekali rumunski kralj Ferdinand, prestolonaslednik Karol, grčki princ Đorđe, predsednik vlade Jonesku, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova, vojske, sve kraljevsko osoblje kraljeve, odred alpskih strelaca sa vojnom muzikom i stanovništvo Sinaje.

- Dok je muzika alpinaca intonirala jugoslovensku himnu, Kralj Aleksandar je prvi skočio s voza... Narod je našega kralja burno pozdravio: "Sa traiasca regele iugoslav" (Živeo jugoslovenski kralj) - uzbuđeno je telegrafisao izveštač Andra Milosavljević.

Kraljevi su u prvom automobilu predvodili kolonu vozila sa svitama koja se zaustavila kod manastira Sinaja. Otišli su "...na blagodarenje koje je služio srpski vladika Mihailo sa sinajskim vladikom. On je, za vreme bogosluženja, pevao 'Mnogaja ljeta' na srpskom. Posle službe Božje, Kralj Aleksandar i Kralj Ferdinand odvezli su se u kraljevski dvorac Pelišor, gde je Kralj Aleksandar predstavljen rumunskoj kraljevskoj porodici. Kraljeva svita se odvezla pravo u zamak Peleš koji je ostao zatvoren od 1914. da tek sada za kralja Alksandra bude otvoren".

Prvi neposredni susret Aleksandra i Marije odigrao se u Pelišoru, odakle se svita preselila u Peleš na svečani doručak u jedan po podne. Izveštač javlja da je kralj u osam uveče pozvan na "intimni ručak" u Pelišor gde ga je čekala cela rumunska kraljevska porodica! Tek posle obeda, kada je poslužena kafa i društvo se razišlo po salonima, Aleksandar je ugrabio priliku da dva sata provede sa Marijom, od koje se, po protokolu, rastao u 11 uveče. Sledećeg dana je poranio i otišao do Pelišora, odakle je izveo Mariju u šetnju po dvorskom parku bez dosadne svite.

Vojskovođa koji je preživeo Veliki rat, posle sat i po je shvatio da su vojne tajne službe amaterska društva u odnosu na dvorsko obaveštajno ženskinje koje je pratilo svaku sekundu njihove šetnje. Kada su se vratili u Pelišor na još jedan "intiman doručak" sa kraljevskom porodicom, Milosavljević izveštava da su uoči obeda "počasne dame na rumunskom dvoru objavile da se Kralj Aleksandar verio sa princezom Marijom u 11 i po časova".

Zaručnici su shvatili da moraju da pobegnu i srpski dopisnik nešto kasnije telegrafiše: "U tri sata po podne ja sam pešice pošao iz Sinaje ka kraljevskom dvoru. Pred zamkom Pelešem sreo sam automobil. U njemu je na prednjem šoferskom sedištu sedeo Kralj Alkesandar. On je šofirao, a pokraj njega sedela je njegova verenica, princeza Marija. Na kraljevom licu video se srećan osmejak. Automobil je odjurio nekuda, niz staze, noseći sa sobom budući kraljevski par".

Zvanično, veridba je objavljena u dvorcu Peleš, na "gala ručku u 8.30 uveče", u prisustvu srpske svite i celokupne rumunske državne i crkvene delegacije.

GRADNjA TRAJALA CELU DECENIJU

KRALj Karol Prvi je 1873. godine započeo zidanje Peleša, a znajući surove vremenske neprilike na Karpatima opremio je dvorac sopstvenom električnom centralom i centralnim grejanjem.

Termičku izolaciju obezbeđivali su umetnički izrezbarena orahovina i hrastovina kojom je obložen ceo enterijer. Vrednost izgradnje dvorca koja je trajala celu deceniju procenjuje se na današnjih 120 miliona američkih dolara.