UČIO I DECU I KALEMARE: Kako je Vojislav Katunac iz Selišta izveo poljoprivrednu revoluciju u trsteničkom kraju

Pre nego što će postati istaknuti činovnik Vlade, Voja Katunac, učitelj po struci, bio je prvi poljoprivrednik koji je doneo prave francuske sorte sadnica i time pomogao da njegov rodni kraj i danas važi za nezvaničnu prestonicu kalemarstva u Srbiji.

- Katunac se školovao u Belikoj Drenovi, a Učiteljsku školu završio je 1890. u Beogradu - opisuje Ivan Veličković, bibliotekar zavičajnog odeljenja trsteničke biblioteke. - Službovao je u krajinskom selu Čubri, u Poljni, Medveđi i Dvorištu kod Despotovca.
Do 1906. godine opismenjavao je decu u Velikoj Drenovi.

Voćnim i vinogradarskim kalemarstvom bavio se još dok je bio učitelj. Osim što je prvi doneo sadnice iz Francuske, bio je jedan od osnivača Kalemarske zadruge. I kao što je podučavao đake sabiranju i ćirilici, tako je i obučavao meštane kalemarstvu - nesebično.

- Proizvođači su ga prihvatili sa oduševljenjem i sa puno entuzijazma - navodi dalje Veličković. - I danas je ovaj trstenički kraj poznat po vrhunskom kalemarstvu.

Katunac se nije zaustavio samo na pedagogiji i poljoprivredi. Izučava Višu finansijsku školu 1911. godine i zapošljavanja se u Poreskom odeljenju Ministarstva finansija Kraljevine Srbije. Već je u Velikom ratu bio glavni čuvar državne blagajne, a od 1924. godine na više visokih funkcija u Poreskoj direkciji. U penziju odlazi 1928. i stiče dve vile u centru Vrnjačke Banje. Vila "Katunac" imala je 42 sobe.

Između dva svetska rata, iako penzioner, pomaže da se Vrnjačka Banja proslavi kao lečilište i turistički centar, a do smrti je pomagao zdravstvenu, zemljoradničku i opančarsku zadrugu u Velikoj Drenovi. Imao je petoro dece.

Iako su Trsteničani rado provodili odmore u obližnjoj Vrnjačkoj Banji, rodni kraj Katunca više će pamtiti njegove zasluge u razvoju kalemarstva. Istoriju kalemarstva i vinogradarstva istraživale su i naučnice iz Trstenika, istoričarka Jelena Vukčević i turizmolog Jelena Stojković. Prestonica kalemarstva bilo je Katunčevo selo - Selište ali i susedna Velika Drenova. Zanat se brzo širio i na Medveđu, Rujišnik, Stragare, Mijajlovac.

- Proizvođači su 1920. godine proizvodili 50.000, a 1927. godine - 3,4 miliona kalemova - iznosi turizmolog Jelena Stojković. - U samoj varoši se prodavalo i do 50 vagona svežeg grožđa i 120 vagona vina. Pedesetih godina 20. veka se kalemilo pet-šest miliona sadnica vinove loze godišnje, od čega su više od polovine bili kalemovi prve klase.
Rekordni prinosi nastavili su i se i posle Drugog svetskog rata, zajedno sa osnivanjem zadruga, čije je temelje postavljao i Vojislav Katunac. Prosečna proizvodnja loznih kalemova u trsteničkoj kraju danas je značajno manja, ali uprkos stalnoj borbi protiv gradonosnih padavina i poplava, narod i dalje sadi kalemovce: godišnje oko 15 miliona komada samo loznih kalemova.