PIONIR HIRURGIJE STRELJAN BEZ SUĐENJA: Surova sudbina lekara koji je u Valjevu prvi obavio operaciju srca
SA vrhunskim hirurgom, dr Jovanom Mijuškovićem, koji je između ostalog u valjevskoj bolnici 1928. godine prvi put u Srbiji obavio operaciju na srcu, sudbina se surovo poigrala.
Foto: OB Valjevo
Iako je u karijeri spasao nebrojeno života, u jesen 1944. godine, po ulasku partizana u Beograd, krajem Drugog svetskog rata, streljan je bez suđenja, uz obrazloženje da je kao saradnik okupatora organizovao sanitetski kordon kroz koji su morale da prođu sve izbeglice koje su dolazile u Srbiju, čime je čuvao nemačke vojnike od moguće epidemije!
Poznavalac istorije medicine, profesor dr Vladimir Krivošejev, istoričar i kulturolog iz Valjeva, ističe da je Mijuškovićev zahvat bio prva operacija u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji na zatvorenom - kucajućem srcu, na šta je direktno ukazao profesor dr Dušan Velimirović u svom članku u međunarodnom časopisu "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo". U tom časopisu, dr Mijušković je krajem 1928. godine objavio tekst "Jedan uspešni šav na srcu".
Hrabri pacijent
- SA uspehom ja sam zadovoljan - zabeležio je dr Mijušković posle operacije na srcu u Valjevu. - Mislim da je ovo prvi uspešan slučaj na srcu u našoj državi. Operaciju sam vršio u vrlo teškim uslovima. Pacijent je došao punih 10 časova posle nanete povrede i to bez aparata sa pojačanim pritiskom koji uveliko tehnički olakšava rad i smanjuje infekciju. Uspeh pripisujem i brzini sa kojom sam izvršio celu operaciju, koja nije trajala više od 35 minuta, a i lokalnoj anesteziji koju je ovaj dečko hrabro izdržao, a najviše pak otpornoj snazi ovog dečka koji mi je, i pored perikarditisa, otvorenog pleuritisa, pneumonije, ipak učinio to zadovoljstvo da ga zdravog i veselog prikažem, a to se zadovoljstvo retko u životu pruža.
- Pacijent dr Mijuškovića bio je petnaestogodišnji Dragomir Mitrović iz valjevskog sela Dupljaj, koji je bio ranjen hicem iz revolvera u levu stranu grudnog koša, a u bolnicu je primljen desetak časova posle tog događaja - priča Krivošejev. - Na osnovu pregleda rendgenom, ustanovljeno je da projektil nije dospeo unutar srca, već se zaustavio u srčanoj kesi, perikardu. Operacija vađenja projektila trajala je 35 minuta, u lokalnoj anesteziji. Dragomiru je otvoren grudni koš, ali ne i srce. Povreda srčane kese zbrinuta je sa četiri šava. Oporavak je bio komplikovan, jer je došlo do upale pluća, ali je dečak preboleo i iz valjevske bolnice pušten kući kao potpuno oporavljen. Foto: Privatna arhiva
Podvig dr Jovana Mijuškovića nije nepoznat stručnoj literaturi. U Valjevu je pre više od tri decenije osnovana Fondacija za razvoj hirurgije "Dr Jovan Mijušković". Rođeni Nišlija, medicinu je završio u Beču 1914. godine, odakle je odmah po početku Prvog svetskog rata interniran u zarobljenički logor. Lekarsku karijeru počeo je posle rata u Bajinoj Bašti, Valjevu i Ubu, a 1923. godine prešao je u Beograd. Specijalizirao je opštu hirurgiju, bio direktor bolnice u Ćupriji, potom je prešao u Valjevo, te je u Beogradu bio profesor na Medicinskom fakultetu, gde je osnovao katedru za istoriju medicine.
- Bavio se naučno-istraživačkim radom, ali i politikom, od 1938. godine bio je narodni poslanik Jereze ispred Tamnavskog sreza - kaže Krivošejev. - Tokom Drugog svetskog rata bio je šef hirurgije Gradske bolnice u Beogradu, a kratko vreme, tokom 1941. i 1942. godine, i ministar zdravlja i socijalne politike u kolaboracionističkoj vladi Milana Nedića. Po dolasku nove, komunističke vlasti streljan je po kratkom postupku, bez suđenja, uz sramno i neodrživo obrazloženje za taj počinjen zločin prema dr Jovanu Mijuškoviću. Sudski je rehabilitovan. Mada, i osnivanje fonda s njegovim imenom u Valjevu svojevrstan je vid rehabilitacije.
Medicinski stručnjaci ističu da je upravo ono zbog čega je dr Mijušković pogubljen sačuvalo Srbiju od zaraznih bolesti koje su u okruženju vladale tokom Drugog svetskog rata. Naime, kao ministar zdravlja, naložio je da se na granicama Srbije uspostavi sanitarni kordon i kontrole, radi sprečavanja opasnih zaraznih bolesti.
- Organizovanje sanitarnih kordona i karantini uobičajene su zaštitne mere u različitim vanrednim okolnostima, poput rata, koje su oduvek imale za cilj da zaštite narod - kaže Krivošejev. - Sanitarni kordon koji je kao ministar organizovao dr Mijušković je, između ostalog, sprečio i širenje velike epidemije pegavog tifusa, koja je u proleće 1942. godine harala Bosnom. Zahvaljujući radu ekipe lekara koji su pristigli iz Beograda, na Tari je tada izlečeno oko 600 zaraženih, preminulo je 24 obolelih, a epidemija se nije raširila po Srbiji. Za takav podvig, dr Mijušković dobio je - metak.