BOJ DVA MILIONA LJUDI I 6.000 TENKOVA: Na današnji dan pre 80 godina počela bitka za Kursk, najveća u istoriji ratovanja

NA današnji dan pre 80 godina, 5. jula 1943, počeo je najveći boj na otvorenom u istoriji čovečanstva, poznat pod imenima Kurska bitka, bitka za Kursk i bitka za Kursku izbočinu. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi, 6.000 tenkova, 30.000 artiljerijskih oruđa i 4.000 aviona.

Okršaj je trajao 50 dana: Crvena armija je u prvoj fazi upornom odbranom iscrpla nemačkog protivnika, a zatim je prešla u kontraofanzivu i porazila ga. Posle Kurske bitke na legendarnim ruskim tenkovima T-34 pored starog natpisa "Za rodinu" pojavio se i novi - "Na Berlin".

Komitet načelnika štabova SAD je posle Kurske bitke u avgustu 1943. ocenio: "Rusija zauzima dominantnu poziciju u Drugom svetskom ratu i odlučujući je faktor u predstojećem porazu zemalja Osovine u Evropi. Dok se na Siciliji trupama Velike Britanije i Sjedinjenih Država suprotstavljaju dve nemačke divizije, ruski front pribija oko 200 nemačkih divizija. Kada saveznici otvore drugi front na kontinentu, on će sigurno biti sekundaran u odnosu na ruski front, ruski će nastaviti da igraju odlučujuću ulogu. Glavne vojne operacije će se voditi u Rusiji. Bez učešća Rusije u ratu u Evropi nemoguće je pobediti zemlje Osovine".

U proleće 1943. najveća pretnja trupama Trećeg rajha dolazila je sa prostora Kurske izbočine, prodora u nemačku okupacionu zonu koji je Crvena armija napravila posle pobede kod Staljingrada, dubokog 150 i širokog 200 kilometara.

Ofanzivu na Kursk neizostavno je zahtevao Hitler u strahu od gubitka Donjecka, strateški važnog centra rudarstva i teške industrije. U izbočini su se koncentrisale grupe ruskih armija organizovanih u Voronješki i Centralni front. Stratezi Trećeg rajha su odlučili da ih unište u operaciji "Citadela". Plan je bio da sinhronizovanim masovnim napadom najbolje nemačke armije preseku izbočinu, spoje se kod Kurska i zatvore crvenoarmejce u obruč. Hitler je bio uveren u uspeh ofanzive na Istočnom frontu, gde se nalazilo više od 70 odsto svih trupa Vermahta, 196 divizija od ukupno 273, a uz njih i 32 divizije i 2 brigade nemačkih saveznika. Oko Kurske izbočine, u oblasti gradova Orel, Kursk i Belgorod, u proleće 1943. koncentrisano je 55 nemačkih divizija, od kojih 14 oklopnih, sa oko 900.000 vojnika, 10.000 topova, 2.700 tenkova i više od 2.200 aviona.

- Pobeda kod Kurska nadoknadiće nam sve privremene poraze u prošlosti - pisao je Hitleru feldmaršal Erih fon Manštajn, koga je firer odredio da zapoveda operacijom "Citadela",

Komandant Cetralnog fronta u Kurskoj izbočini general Konstantin Rokosovski, najzaslužniji za pobedu kod Staljingrada, pročitao je protivnika: "Nemačka komanda je računala s tim da ponovi napad kakav je preduzela u leto 1942. iz rejona Kurska u pravcu Voronježa. Međutim, neprijatelj se grdno prevario u računu, ovo je bilo drugo vreme. Naš komandni kadar je bio stasao i stekao ratno iskustvo. Vojnici su naučili da se bore i pobeđuju".

Nemačka industrija je za operaciju "Citadela" proizvela nove teške tenkove "tigar" i "panter" i samohodne topove lovce-tenkova "ferdinand". Dometi ovih oruđa daleko su prevazilazili one koji su imali ruski tenk T-34 i protivoklopna oruđa. Ruske vojskovođe su pronašli kontraoružja: ašove i lopate, a zatim borbu izbliza.

General Pavel Andrejevič Žilin zapisao je: "U toku aprila i juna 1943. na čitavoj Kurskoj izbočini odvija se grandiozan rad. Do početka bitke je stvorena moćna poljska odbrana od osam odbrambenih linija u ukupnoj dubini do 300 kilometara. Svi rovovi i komunikacije iskopani na Kurskoj izbočini imali su dužinu od oko 10.000 kilometara".

Sve što je Crvena armija spremila za odbranu, od čoveka do tenka, bilo je ukopano i maskirano. Plan je bio da se okršaj sa nemačkim teškim tenkovima vodi na malim rastojanjima kada njihov domet i debeli oklop izgube značaj. U noći između 4. i 5. jula sovjetski izviđači su zarobili nemačke inženjerce koji su razminiravali minska polja.

- Na saslušanju su izjavili da su nemačke trupe već zaposele polazne položaje i da je početak ofanzive određen za tri sata izjutra. Nismo imali vremena da zatražimo mišljenje Vrhovne komande. Situacija se tako razvijala da je svako oklevanje moglo da ima teške posledice. Naredio sam komandantu artiljerije da započene kontrapripremu u dva časa i 50 minuta. Na neprijateljske trupe spremne za skok i njihove baterije sručena je vatra iz više od 500 topova, 46 minobacača i 100 reaktivnih uređaja tipa "M-13" - zabeležio je Rokosovski.

Nemačka ofanziva je s kašnjenjem od dva i po sata započela napadom mase teških tenkova i samohodnih topova u formaciji klina uz podršku artiljerije i oko 300 bombardera. Oklopnici su upadali u duboke rovove, goreli na minskim poljima. Kada bi im ruski artiljerci iz neposredne blizine oštetili gusenice priskakali su pešadija i inženjerija.

- Naši inženjerci i pešadija su pod uraganskom vatrom prilazili zaustavljenim neprijateljskim tenkovima, stavljali pod njih mine i zasipali ih ručnim grantama i bocama ispunjenim zapaljivom smesom - sećao se Rokosovski.

Posle šest dana teških bitaka 11. jula 1943. nemačka ofanziva sa severne strane Kurske izbočine je zaustavljena. Sa juga, napad koji je predvodio lično Manštajn bio je uspešniji. Napredovanje Nemaca zaustavljeno je kod sela Prohorovke, gde se odigrala najveća tenkovska bitka u istoriji. O njoj je svedočanstvo ostavio Grigorij Peneško, učesnik bitke, zamenik načelnika štaba 31. brigade, heroj Sovjetskog Saveza:

"Nastao je takav urlik da su bubne opne prsnule, krv je potekla iz ušiju. Neprekidna grmljavina motora, zveket metala, rika, eksplozije granata, divlje zvečanje pocepanog gvožđa... Od hitaca okretale su se kupole, uvijali topovi, pucali oklopi, eksplodirali tenkovi. Izgubili smo osećaj za vreme, nismo osećali ni žeđ, ni vrućinu, pa čak ni udarce u skučenoj kabini tenka. Jedna misao, jedna želja - dok si živ, pobedi dušmana. Naši tenkisti, koji su izašli iz razbijenih vozila, tražili su po terenu neprijateljske posade, takođe bez opreme, i tukli ih pištoljima, borili se prsa u prsa."

Možda najprecizniju ocenu Kurske bitke ostavio je Albert Šper, ministar za naoružanje i ratnu proizvodnju Rajha: "Uprkos širokoj upotrebi najnovije vojne opreme, nismo uspeli da odsečemo Kursku izbočinu i opkolimo sovjetske trupe. Preterano samopouzdanje ponovo je izneverilo Hitlera, i posle dve nedelje žestokih borbi, bio je primoran da prizna uzaludnost svojih nada. Neuspešan ishod Kurske bitke značio je da je od sada Sovjetski Savez preuzeo stratešku inicijativu."

MAESTRALNI "GLUMAC" KUZNjECOV

SOVJETSKI obaveštajci su od marta 1943. počeli da šalju informacije o nemačkim planovima za ofanzivu na Istočnom frontu. Ključnu informaciju dobio je 31. maja legendarni obaveštajac, inženjer Nikolaj Ivanovič Kuznjecov, od rajhskomesara Ukrajine Eriha Koha. Kuznjecov se maskirao u ranjenog nemačkog oficira i došao u Kohov kabinet s namerom da ga ubije. Kada ga je rajhskomesar upitao gde je ranjen, obaveštajac je odgovorio "kod Kurska" posle čega se Koh izlanuo da će "uskoro dobiti zadovoljenje za svoje rane". Ispričao je da Hitler odlučio da zada odlučujući udar Rusima "na pravcu Kursk-Orel za mesec i po". Ova vest koja je spasla Kohu život i upropastila ofanzivu iste večeri je stigla u vrhovnu komandu u Moskvi.

ŽAL ZA URAJINSKIM BLAGOM

POSLE Kurske bitke oslobođena je Ukrajina, o kojoj su Nemci maštali kao o svojoj koloniji. To svedoči pismo pronađeno kod kaplara iz 184. pešadijskog puka Vermahta: "Ne postoji ništa tako žalosno kao što je šteta napustiti Ukrajinu. Imali smo divan život ovde. Kokoške, guske, šećer, mleko, mast - svega je bilo napretek. A koliko smo istočnjačkih radnika mobilisali odavde! Firer je obećao da će nama ratnim veteranima dati zemljište u Ukrajini. Zemlja i klima su neverovatni. Trideset-pedeset lokalnih hektara plus jeftina seljačka snaga obezbedilo bi celoj našoj porodici radostan život... Šteta, šteta je otići odavde. Međutim, kažu da ćemo se vratiti, a ja verujem u to...

REVIDIRANjE ISTORIJE

DANAŠNjE procene Kurske bitke u zapadnoj istoriografiji daleko su od onih iz 1943. kada je američki predsednik Ruzvelt ushićeno čestitao Crvenoj armiji pobedu kojom je preokrenula tok rata. Broj mrtvih i ranjenih u bici za Kursk učesnici su merili stotinama hiljada, a broj uništene i zaplenjene ratne tehnike u hiljadama. Brojke su u nekim današnjim "naučnim" radovima revidirane do takvog besmisla da sugerišu kako su Nemci posle gubitaka od nekoliko desetina tenkova morali da beže od Rusa koji su ih izgubili na stotine!