OLOVNO SLOVO OTKRILO STARU SRPSKU ŠTAMPARIJU: Posle tri godine iskopavanja, krajem 2022. kod crkve u Pambukovici pronađen je krunski dokaz

Istraživači Instituta za ispitivanje materijala (IMS) dr Nevena Mijatović i mr Ljiljana Miličić utvrdile su da je reč o čistom olovu kakvo se koristilo za izlivanje štamparskih slova.

- Posle analize metala koja je pokazala da je reč o čistom olovu, sada smo sigurni da je reč o štamparskom slovu - ističe dr Dejan Bulić iz Istorijskog instituta koji je otkrio Mardarijevo slovo. - Mardarijevo slovo dokazuje da se i u 16. veku, pod osmanskom okupacijom, iz srpskih štamparija širila kultura u celu "pravoslavnu vaseljenu". Dokumentacija neophodna za konzervaciju ovog izuzeteno važnog mesta za srpsku kulturu je predata nadležnom zavodu za zaštitu spomenika, koji zaslužuje i postavku u muzeju.

Pre nego što je stvorena srpska grafičarska škola, prvi komplet ćiriličkih slova bio je naručen i izrađen u Veneciji, gde su naši monasi u štamparijama počeli da uče tajne plemenitog zanata. Svoj vrhunac je srpsko štamparstvo dostiglo u Mrkšinom manastiru kojim je rukovodio jeromonah Mardarije.

- Njegov zapis da je sam rezao slova svedoči da je bio iskusan grafičar, sa dobrim alatom - objašnjava dr Bulić. - Njegove raskošne knjige, Beogradsko četvrojevanđelje i Cvetni triod, svedoče da je radio sa iskusnimh štamparima, verovatno učenicima. Njegovu glavnu štampariju Mrkšin manastir, posle vek i po traganja otkrili smo uz pomoć ovog olovnog slova.

Krajem novembra 2022, posle tri godine iskopavanja, kraj crkve u Pambukovici pronađen je krunski dokaz da je ovde bila velika književna i štamparska radionica kojom je rukovodio "apostol srpskog štamparstva". O "prezaslužnoj Mrkšinoj zadužbini" znalo se samo da se nalazila u "pokrilju Crne gore" i da je bila posvećena Vaznesenju Gospodnjem, a od 1903. naučnici su uzaludno kopali tražeći njene ostatke. Najverovatnijom lokacijom smatrana je Užička Crna gora kod Kosjerića, ali dve kampanje iskopavanja nisu dala rezultate, kao ni potrage na brojnim brdima i planinama u Srbiji koje su u osmansko vreme dobile ime Crna gora ili na turskom Kara dag.

Probna iskopavanja na pambukovačkom lokalitetu Crkvine nisu dala rezultate, a oko današnje seoske crkve izgrađene 1872. nije bilo srednjovekovnih tragova.

- Za svaki slučaj napravio sam na toj kosi probnu sondu i ukazalo se nešto što je ličilo na ostatak zida - kaže dr Bulić. - Nastavili smo i stigli do ostataka velikog zdanja koje je više ličilo na radionicu nego na uobičajeni monaški konak.

Naučnik je bio siguran da je dvospratna zgrada sa osnovom dimezija 8h17 metara bila štamparija, ali bio mu je potreban ključni dokaz, deo štamparskog alata ili opreme. Ministarstvo kulture je finansiralo trogodišnja iskopavanja u čijim je poslednjim danima dr Bulić sa kolegom Milanom Veselinovićem iz Narodnog muzeja u Valjevu pronašao štamparsko slovo koje je izrezao Mardarije.

GDE JE CRNA GORA U TAMNAVI ?

PRAVI trag Mrkšinog manastira "iskopao" je tek istoričar dr Srđan Katić iz Istorijskog instituta. U starim osmanskim popisima uočio je da se u Valjevskoj nahiji nalazilo selo Mrkšina Crkva sa istoimenim manastirom i da je spajanjem tog sela, Donje, Gornje i Paunove Bukovice nastala današnja Pambukovica. Problem je bio pronaći Crnu goru u Tamnavi, gde nema visokih planina.