APISOVI ZAVERENICI ZAPALILI EVROPU: Davanje legitimiteta zločinu iz 1903. dalo je opravdanje i svim kasnijim u 20. veku

Masa ljudi okupljenih ispred Starog dvora pre tačno 120 godina nije mogla da vidi iskasapljena tela poslednjih Obrenovića, kralja Aleksandra i kraljice Drage, koje su ubice u rano jutro 11. juna (29. maja po starom kalendaru) izbacile kroz prozor naočigled ruskog ambasadora Nikolaja Čarikova, koji je krvavi spektakl posmatrao sa terase svoje rezidencije.

Oficiri zaverenici su satima tražili kraljevski par koji se sakrio u tajnu prostoriju. Pred zoru su je otkrili, a Dragiša Vasić je u monografiji "Devetsto treća" preneo svedočanstva zaverenika o poslednjim trenucima života Obrenovića:

"Onda se tanka vrata kraljičinog budoara raskriliše i dve, grčevito sljubljene, kao slivene u jedno, bele senke blesnuše u mraku kao aveti. U isti mah, strelovito uperene cevi zaplamteše vatrenim snopovima: prvi Ristić, onda Vemić, za njima Radivojević. Kralj, mrtav od prvog metka, pade prvi. Za njim, očajno štiteći ga telom, sruši se i kraljica. Ona, i posle desetog, još davaše znake života. Nečiji glas je, kroz otvoreni prozor sobe na levom krilu zgrade, objavljivao razgovetno i silno: da `nema više tiranina`. Zatim, a na istom prozoru krajnje sobe dva mlađa oficira, najpre jedno, pa onda drugo, izbacuju u dvorište dva krvava i gola tela kraljevskih supružnika".

Sledećeg jutra pijani oficiri-zaverenici su na fijakerima jurcali kroz Beograd mašući revolverima i sabljama, a strani dopisnici su slali izveštaje o masakru koje su sve svetske novine objavljivale na prvim stranama. Vasić prenosi atmosferu: Pred dvorom muzika svira "Hej, trubaču" i klicanje se prolama. Pa ljudi pokazuju jedan drugom:

- Eno, kroz onaj prozor, vidite li, eno onaj krajnji, levi, bačena je kraljica!

- Svu su je isekli.

- A eno odande, sa onog prozora, Čarikov je posmatrao kao iz lože!

U to vreme je prevratnička vlada proglasom obavestila narod da će se starati za "red i bezbednost". To je značilo da zaverenički oficiri u svim krajevima Srbije s oružjem u rukama hapse i prete smrću.

- U opštoj histeriji dan posle atentata nije se mogao čuti glas razumnih. Posmatračima je Beograd izgledao kao ludnica, sa vojnim bandama, paradnim zastavama, manijakalnom euforijom, iako se nije imalo šta slaviti. Svi hladni umovi su se sklonili jer su shvatili da situacija nije mentalno zdrava i da izaziva dugoročne posledice. One su docnije izbile na površinu i odvele Srbiju i Evropu u vrlo mračno doba. Posle Majskog prevrata 20. vek nije imao izgleda za stabilnost - kaže istoričarka prof. dr Suzana Rajić, autor jedinstvene monografije "Aleksandar Obrenović: vladar na prelazu vekova - sukobljeni svetovi".

Pet dana posle atentata Narodna skupština je izglasala Petra Karađorđevića za kralja Srbije i poslala po njega delegaciju u Ženevu.

- Dve velike sile zainteresovane za ovaj prostor, Austrougarska i Rusija, posle odluke Skupštine su prve priznale novo stanje, zarad njihovog dogovora o statusu kvo na Balkanu i o miru. Ruski car je tražio strogo suđenje počiniocima teškog zločina, inače će srpska vojska i narod u budućnosti trpeti dalekosežne posledice. Bio je u pravu. Nakazna slika o Srbima koja je obišla svet posle Majskog prevrata je docnije u eri ratova mnogo eksploatisana od habzburške propagande. Pošto počinioci nisu ni kažnjeni ni odstranjeni iz javnog života, čak naprotiv, njihova slika se prenela na celu srpsku vojsku i naciju - kaže prof. dr Suzana Rajić.

Svirep i ritualni način ubijanja poslednjih Obrenovića nije bio primeren Evropi s kraja 19. i početka 20. veka. Zaverenci su dobili simbolične kazne, a većina ih je ostala u politici. Oko stotinak oficira iz jezgra zavere okupilo se oko 5.000 ljudi i formiralo centar moći od koga su strepeli i Karađorđevići koje su zaverenici doveli na presto. Dragutin Dimitrijević Apis, pokretač zavere, strelovito se uspinjao u vojnoj hijerarhiji do šefa vojne obaveštajne službe i doslovno je odlučivao ko će nositi krunu u Srbiji.

Javnost i danas kao razlog za ubistvo poslednjih Obrenovića smatra ženidbu mladog kralja Aleksandra dvorskom damom njegove majke Dragom Mašin, koje je bila starija od njega, udovica, i uopšte "nedostojna". Memoari Apisove desne ruke, zaverenika Antonija Antića, objavljeni tek krajem 20. veka, otkrivaju: "Od kako je đeneral Cincar Marković obrazovao Vladu, počelo se je govoriti da će kralj oterati Dragu... Te vesti su nas uznemiravale, a u isto vreme bile i podstrek da ubrzamo pripremu za izvršenje događaja, jer je nama, mlađima, bilo glavno ukloniti njega".

- Ima vrlo ozbiljnih indicija i izvora, pre svega ruskih, koji ukazuju da je kralj Aleksandar tvrdio da ne može da postoji pitanje nasledstva prestola, jer on ima samo 27 godina. Već je bila zakupljena vila u inostranstvu u koju je kraljica trebalo da se odseli. Kralj je hteo da reši problem na miran i civilizovan način - kaže prof. dr Suzana Rajić.

Antić je u memoarima opisao Apisov presudan uticaj da prestolonaslednik umesto Đorđa Karađorđevića postane njegov mlađi brat Aleksandar, a zatim nameru da natera kralja Petra na abdikaciju u Aleksandrovu korist. Mladi regent je naučio zaverenički zanat, pa je osnovao sopstvenu dvorsku zavereničku kliku, koja je na Solunskom procesu došla Apisu glave, ali je kralj Aleksandar docnije ipak ubijen kao žrtva zavere italijanskih fašista i ustaša. Oficiri-zaverenici su izazvali beskorisni puč 27. marta, koji je u krajnjoj liniji doveo do pada dinastije Karađorđević, koja je prevratom došla na vlast. Spirala zavera i nasilja se nastavila i u drugoj Jugoslaviji, gde je grupa uticajnih komunista organizovala sudski proces kojim je Apis rehabilitovan, ali su ubrzo sami pali kao žrtva zavere Brozove dvorske klike...

- U pravu su oni koji smataraju da je davanje legitimiteta zločinu u prevratu 1903. dalo legitimitet i svim ostalim docnijim "revolucionarnim" zločinima u Srbiji u 20. veku. Iz našeg vremena Majski prevrat se vidi kao početak talasa sličnih zbivanja širom Evrope. To je bio impuls koji je uveo 20. vek u eru pokušaja da se svi nagomilani problemi otklone nasiljem. To što je Apis mitologizovan samo svedoči da nismo zreli ni sposobni da istražimo katastrofalne posledice njegovih postupaka. On se ne može abolirati, kao ni njegovi saradnici, u državi koja je podnela 1,3 milion žrtava u Velikom ratu, jer ta tragična priča počinje na prelomu vekova ubistvom kraljevskog para u Srbiji - kaže naša sagovornica.

Opasna mobilizacija

SVI Obrenovići odreda bili su obuzeti srpskom idejom i ujedinjenjem srpstva, pa tako i kralj Aleksandar, kaže prof. dr Suzana Rajić:

- Valjalo bi temeljno preispitati stavove pojedinih istoričara da je Aleksandar uklonjen pod pritiskom javnog mnjenja i nacionalnog pokreta za ujedinjenje. Jedan pogled na Aleksandrovu nacionalnu politiku dovoljan je da pokaže njegovu veliku zainteresovanost i rad na tom polju. Upravo u proleće 1903, kada je Turska gomilala vojsku na našoj granici, kralj Aleksandar je ozbiljno govorio i razmišljao o mobilizaciji, iako ga je Rusija upozoravala da u tom slučaju može doći u pitanje opstanak dinastije.

Izbačeni iz istorije

PRIČU o "omraženoj" dinastiji Obrenović iskonstruisali su docnije oni koji su izveli i okoristili se Majskim prevratom.

- Daleko od toga da su Obrenovići bili bezgrešni vladari, ali su uprkos svim svojim manama i nedostacima ostvarili velike tekovine: slobodne gradove, proširenje Srbije, nezavisnost srpske države, njeno proglašenje za Kraljevinu, stvaranje institucija građanske države i društva. Osudom dinastije porekao bi se jedan veliki deo srpske povesnice, a to se desilo posle Majskog prevrata i Obrenovići su izbačeni iz istorije tokom celog 20. veka. Po nekim tumačenjima posledica Majskog prevrata je gašenje srpske ideje u korist maglovite jugoslovenske. Posle 120 godina vidi se kuda je Srbiju to odvelo - zaključuje dr Suzana Rajić.