OD KOMLOVA SE CIPOVKA PRAVI: Članice grupe "Melizmi" u Kikindi oživele sećanje na vojvođanski hleb (FOTO/VIDEO)
LAKO je danas domaćicama umesiti hleb. Kockica svežeg kvasca može da se kupi u svakoj radnji, brašna ima raznih vrsta, da se bira "kol'ko voleš".
Foto: R. Šegrt
Ima i mašina da mesi testo, pa ne mora ženska ruka da se umori. Ali ne mesi se ovako svaki hleb. Onaj stari, što se "na mesec smeje", ne pravi se brzo. Nekada bude veliki i težak do pet kila, a nekada manji "da se na put ponese". Taj se cipovka zove. Eee, to je hleb.
Mnogi Vojvođani znaju za takav lebac, ali ga nema u pekarama. Malo ko ga danas peče. I malo ko zna šta je komlov.
- Nekada davno svaka vojvođanska kuća mesila je hleb. Onaj veliki, za dosta čeljadi i da traje više dana. Kao kvasac koristio se komlov. To je prirodni kvasac, koji se pravi od mešavine pšeničnog i kukuruznog brašna kojoj se, nekada davno, dodavala i juneća žuč. To se umesi sa vodom i onda se oblikuju pločice. One se poređaju na platno od kudelje i stavljaju se na sušenje, najpre na sunce, a onda na promaju. Komlov se najčešće ostavljao na tavan, jer tamo struji vazduh. Dan pre nego što domaćica želi da umesi hleb, parče komlova potapa u vodu i posle izvesnog vremena mesi testo, kao što i danas radimo sa kvascem - opisuje Biljana Mandić, članica grupe "Melizmi".
Prema zapisima Vuka Karadžića cipovka je "manji hleb koji se na put nosi". U Banatu, ali i drugim krajevima Vojvodine, cipovka liči na veliku pečurku. Testo brzo naraste, pa pri pečenju iskipi iz posude tako da se stvori kapa kao kod pečurke. Kora postaje braon boje, hrskava je i tako čuva sredinu koja duže ostaje vazdušasta.
Mesila se pre 300 godina
CIPOVKA se u Vojvodini pravila još pre 300 godina. To je "naročit hleb" i kao takav je od 2016. u registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Naziv potiče od mađarske reči "cipov" kojm se označava mali hleb. Sličan izraz postoji i u rumunskom, ukrajinskom i slovenačkom jeziku.
- Hleb se mesio ručno, u naćvama, drvenoj posudi. Žena je morala da bude snažna da bi umesila hleb. Testo je trebalo dobro rukom da se "izradi", a onda se ostavljalo da se odmara. Cipovka se pekla u paorskoj peći. Od jednog parčeta komlova mesila se cipovka koja je mogla tri dana da hrani četvoročlanu porodicu. Ženama iz ravnice dobro je poznat komlov, jer je svaka kuća morala da ga ima. Poslednje parče nikada se nije koristilo za hleb, već se ostavljalo za novi kvasac - kaže Mandićeva, koja potiče iz kikindske porodice Zarić, u kojoj su se oduvek, pa i danas, negovali stari banatski običaji.
Priču o cipovki i komlovu, nedavno je predstavila Ženska pevačka grupa "Melizmi", koja neguje tradicionalnu muziku, običaje i zanatske veštine žena. Izložbu "Od komlova cipovka" priredile su u KC Kikinda.