"TEČNO DRVO" KAO 200 KVADRATA TRAVNJAKA: Za neobičan izum naših pronalazača zainteresovani mnogi gradovi sveta
GRADSKE vlasti iz Vičence zainteresovane su za naše "tečno drvo". Izum naših naučnika iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu prepoznali su kao uređaj koji može da bude od pomoći za zdraviju životnu sredinu i čistiji vazduh. Planiraju da, jedan kontingent pročišćivača vazduha uvezu u svoju zemlju.
Foto: Jutjub printskrin/UNDPSerbia
"Tečno drvo" gotovo dve godine pročišćava vazduh u Makedonskoj ulici u Beogradu. Ono predstavlja biotehnološko rešenje za smanjenje emisije ugljen-dioksida u gradskim područjima gde su njegove koncentracije najveće. Glavni deo uređaja čini akvarijum sa 600 litara vode u kome se nalaze jednoćelijske slatkovodne mikroalge. One putem fotosinteze vezuju direktno iz vazduha ugljen-dioksid i opet procesom fotosinteze izbacuju čist kiseonik napolje. Sistem je višefunkcionalan, napravljen je kao klupa, ima punjač za mobilne telefone i noćno svetlo. Na krovu se nalazi solarna ploča, što omogućava da za svoj rad koristi obnovljiv izvor energije.
institut za multidisciplinarna istraživanja
- Gradovi učestvuju sa 70 odsto u globalnoj emisiji ugljen-dioksida i značajno doprinose klimatskim promenama - kaže dr Ivan Spasojević, rukovodilac tima koji je osmislio "tečno drvo". - Visoke koncentracije CO2 i PM čestica utiču na zdravlje i kvalitet života velikog broja ljudi. Ravnomerna distribucija malih zelenih površina po čitavom gradu predstavlja bolje rešenje od velikih parkova. Međutim, visoka komercijalna vrednost lokacije i nivo zagađenja vazduha i zemljišta otežavaju rast biljaka. Zato većina gradova na svetu ima potrebu za alternativnim konceptom ozelenjavanja. Po brzini fiksacije ugljenika, "tečno drvo" je ekvivalentno jednom odraslom drvetu ili 200 kvadrata travnjaka.
Spasojević je razvio biotehnološke aspekte sistema, dok je dr Danica Stojiljković bila zadužena za koncept i dizajn. Algolog dr Marina Stanić pružila je logističku podršku u istraživanjima, i održavanju i podešavanju prototipa.
- Kombinovali smo znanja iz različitih oblasti kako bismo pronašli najbolje ekološko rešenje - navodi Stojiljković. - Naše tečno drvo pobudilo je veliko zanimanje ovdašnje i strane javnosti i svetskih medija.
Značaj prepoznao UN program za razvoj
PROJEKAT je nagrađen kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Programa UN za razvoj. Inače, slatkovodne alge koje se nalaze u akvarijumu, obitavaju i u našim barama i jezerima a mogu da rastu u vodi iz česme. Otporne su na visoke i niske temperature. Pronalazači kažu da sistem ne zahteva specijalno održavanje - dovoljno je na mesec i po ukloniti biomasu nastalu deljenjem algi, koja može da se koristi kao đubrivo, promeniti vodu i minerale i alge nastavljaju da rastu. Alge mogu da se koriste i za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za prečišćavanje vazduha od izduvnih gasova iz fabrika.
Stari grad je prva opština u ovom delu Evrope koja je postavila "tečno drvo" na svojoj teritoriji. Privatna arhiva
- Velika je potražnja za ovakvim uređajima - kaže nam Bojan Bojić, rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti i projekte razvoja u Upravi GO Stari grad. - Negde u Skandinaviji postoji nekoliko sličnih primeraka. Možda ih ima još nekoliko u svetu. Na naše iznenađenje projekat naših naučnika je doživeo globalnu vidljivost. Čak su britanski nacionalni portali pravili priloge o njemu.
Još jedna beogradska opština će u narednih godinu dana dobiti "tečno drvo".
- Naša ideja je bila da dokažemo da je ovo održiv projekat - ističe Bojić. - Uređaj je osmišljen da bude prilagođen urbanim potrebama stanovnika. Pozicioniran je uz autobusko stajalište, gde je velika koncentracija ljudi. Nama nije cilj da zamenimo drveće na teritoriji naše opštine. Prošle godine zasadili smo stotine stabala lipe, crvenolisne šljive, jasena, ali nije na odmet da imamo i moderna rešenja za proizvodnju kiseonika. Cilj nam nije da zamenimo šume, nego da pomoću ovog sistema popunimo one urbane džepove gde ne postoji prostor za sadnju drveća. U nekim uslovima velikog zagađenja drvo ne može ni da opstane, dok algama to zagađenje ne smeta.