ŠIŠA PRAUNUKE SVOJIH PRVIH MUŠTERIJA: Živojin Žika Gajić (70), radi punih 55 godina. Učio je od 10 majstora

Davne 1990, nadmetao se za titulu "Oskar kreativnosti" u motelu "Nais" u Nišu. Ukrstio je makaze sa još 70 vrhunskih frizera SFRJ. Pehar i plaketu doneo je u Kruševac, ali se ispostavilo da je to bilo i poslednje takmičenje u zemlji, koja je već naredne godine prestala da postoji.

- Na sreću, to nije bio i moj kraj, jer sam nastavio da šišam, a to činim i danas u 70. godini - kaže za "Novosti" legendarni Žika. - Draga mi je to uspomena, možda tu pobedu
i najviše pamtim od svih, a bilo ih je mnogo. Nije bila mala stvar da se nad- mećete sa kolegama iz svih bivših jugoslovenskih republika. Velika zemlja, veliko i takmičenje.

Od te godine, majstor Žika dobio je nadimak Oskar, po priznanju koje je osvojio. Do nadimka, kao ni do titule, nije se stizalo lako. Stari jugoslovenski frizeri školovali su se dugo i vrlo ozbiljno.

Godinama su pekli zanat, a salona nije bilo na svakom ćošku. Zbog oštre konkurencije, opstajali su samo najbolji.

- Nisam ja izabrao makaze, one su mene izabrale, već u prvim danima kada me posle škole otac odveo kod poznatog kruševačkog frizera majstor Lukića od koga sam učio dve godine - priseća se Gajić. - Potom sam otišao na zanat u Gradski salon. To je bilo društveno preduzeće, gde smo se školovali. Učio sam od 10 majstora. Svi su bili predratni, pravi.

To mi je bila i velika životna škola. Posle tri godine učenja krenuo sam na prvo takmičenje.

Gajić nam kroz osmeh priča da se baš i nije proslavio u tom debitovanju. Zato je, čvrsto rešen da uspe u poslu u koji se zaljubio, krenuo put Beograda kod jednog od najslavnijih frizera Jugoslavije, evropskog vicešampiona Dragana Cvetanovića.

- Od majstor Dragana sam učio od 1972. godine i tek posle, čini mi se pet godina, počeo da osvajam medalje - kaže Živojin Gajić. - Učestvovao sam na 18 takmičenja, osvajao prva i druga mesta, jedno peto. Makaze su me vodile od Skoplja, preko Sombora do Sarajeva i Zagreba. Na svakom takmičenju sam se usavršavao. Učio sam i od kolega u Klubu frizera
Jugoslavije, Beograda, Niša, u našem društvenom salonu, sve dok ga nisu prodali 2004. godine.

Posle privatizacije, Žika je sa još dvojicom kolega otvorio radnju, a nedavno je prešao u novi prostor, gde radi sam. U novom salonu nije usamljen. Kod Oskara se do- lazi i po novu frizuru, ali i po savet, priču, na kafu i sok, na "čašicu" razgovora. Tu redovno, "na
frizuru" svraćaju pro- fesori, naučnici, automehaničari, konobari, šarolik svet koji voli da se druži, pa se desi da ih priča ponese i zaborave da su došli da se podšišaju.

Žika danas šiša i praunučiće svojih prvih mušterija.

- Kao mlađi sam radio i složene ženske frizure, doduše i danas to znam, naravno, od šatiranja do lokni, farbanja, mini-vala, ali najviše volim da šišam i muškarce i žene - otkriva nam Žika. - Volim i da podučavam mlađe kolege. Radio sam i praksu, oko šest godina sa učenicima.

Ponosan sam što su postali dobri u svom poslu i što su i sami kasnije osvajali nagrade. Posle 55 godina provedenih u salonu, majstor Žika Gajić ostao je skroman. Mlađe savetuje da na vreme odaberu dobrog mentora.

- Ovaj zanat se uči dok si živ, sve vreme dok radiš - priča Žika. - Kad ženi ne stoji lepo haljina, neće da je obuče. S kosom se tako ne može. Glavu ne možeš da ostaviš kod kuće. Zato je dobro podšišana kosa osnov dobre frizure i šišanje zapravo otkriva ko je istinski dobar frizer. To znaju svi koji se bave ovim zanatom.