OBNAVLJAJU CRKVU U VITOMIRICI KOD PEĆI: Da se narod i dalje okuplja
KADA čoveka rat otera sa ognjišta i kada mu duša proživi sve nedaće višedecenijskog izbeglištva, a onda se vrati u tu baštu svojih korena, na mesto gde je zapuzao, uspravio se i načinio prve korake - lice mu se ozari, srce zapeva. Čini mu se da može sve.
Svetigora/Manastir Dečani
I može sve: da sa svakog kamena skloni mahovinu, sa ulaznih vrata paučinu, da založi vatru tamo gde godinama niko nije... U našem narodu želja je i običaj i da obnovi crkvu, vekovni stožer okupljanja rasutog naroda... Svetigora/Manastir Dečani
Baš to, sve to zapisano je na stranicama života Momirke Vukmirović, iz Vitomirice kod Peći. Juna 1999, pred naletom albanskih ekstremista, morala je da napusti ognjište, ali ono nije nju. Tinjalo je, dozivalo ju je dvadeset tri i po godine. Iako u osmoj deceniji, spremna da svakom izazovu pogleda u oči, 10. decembra 2022. vratila se u Vitomiricu, da ostane i da svim srcem pomogne obnovu Crkve Svetog apostola Luke.
Donatorsko veče 14. maja
ZA obnovu Crkve u Vitomirici, u nedelju, 14. maja, u 17 časova, održaće se donatorsko veče Humanitarne organizacije "Knez Vitomir", uz blagoslov vladike raško-prizrenskog Teodosija, u Crkvi Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu. Donacije se mogu uplatiti i na dinarski račun broj 265-3300310020058-73
- Da se ovoj namučenoj svetinji udahne život, da se u njoj okupljamo, to je glavni motiv mog povratka, jer otkad znam za sebe osećala sam posebnu ljubav prema ovoj crkvi i mestu - priča Momirka Vukmirović. - Crkva je 1999. prilično stradala u najezdi i divljaštvu albanskih ekstremista. Posla ima mnogo jer je crkva bila devastirana, gotovo uništena, krov je bio propao, orasi su bili počeli da rastu u samoj bogomolji, časna trpeza je polomljena... Krov je već sređen, kupljena je nova kapija za portu, a sad treba da se stavi stolarija da golubovi više ne ulaze, da se iznutra omalteriše jer je prokišnjavalo pa je vlaga zidove uništila, da se zameni pod, obnovi časna trpeza... A, kad se malter osuši, posle dve godine da se radi ikonopisanje. Svetigora/ Manastir dečani
Nema Momirka trunku sumnje da će i taj dan doći. Podseća na istoriju ove svetinje:
- Crkva je podignuta u čast pobede nad Osmanlijama i u sećanje na dan Svetog Luke 1912. kada je tadašnja crnogorska vojska oslobodila Metohiju. Kralj Nikola je odlučio da sagradi hram i posveti ga apostolu Luki. Kralj je dao i prvi prilog za izgradnju. Kamen, poludragi, oniks, dovožen je iz Pećke banje, a sama svetinja liči na crkvu manastira Kosjerevo. Doseljeni narod iz svih plemena Crne Gore dobio je po komad šikare koju je uređivao i istovremeno podizao bogomolju.
Kad bi došao neko od Šurbatovića...
U CRKVI je polomljena i časna trpeza od oniksa koju je donirao Jovan Šurbatović 1938. Tragam za njegovim potomcima. Bilo bi mi mnogo drago da oni obnove časnu trpezu, taj zavet njihovog pretka. Ona je polomljena, u komadima koji kada se spoje, jasno se vidi ko je bio darodavac i kada - kaže Momirka.
Beskrajno je naša sagovornica zahvalna mitropolitu Joanikiju i vladici Teodosiju, uz čiji blagoslov živi uz crkvu i učestvuje u njenoj obnovi.
- Bila sam prosvetni radnik i čim sam se penzionisala pre tri godine, rešila sam da dođem. Moje četvoro dece sredilo je svoje živote i mirno sam se vratila u moju Vitomiricu. Vladika Teodosije mi je napravio uslove za povratak, uz crkvu je sagrađen parohijski dom... Znate, legala sam i ustajala sa Vitomiricom pred očima. Za mene je ovo blagoslov: da se obnovi svetinja, da se stvore uslovi da ljudi mogu da dođu, da mogu da budu ovde. Najsrećnija sam pod ovim metohijskim nebom. I kiša me ovde miluje - priča Momirka.
Govori nam da nijedan dan nije sama:
- Stalno neko dolazi: radnici da čiste jer se bila napravila strašna šuma, neko dođe na groblje pa me poseti, neko dođe da baš mene vidi. Nedavno su bili momci iz Prilužja i Goraždevca koji su očistili sve. Pomažu mi i dolaze i monasi iz Dečana. Dan prođe kao trenutak, a svaki je dragocen. Radosna sam i nemam osećaj da treba negde da idem. Najžalije mi je što mitropolit Amfilohije nije ovde da sve ovo vidi... Molio je 1999. ispred Zadružnog doma Vitomiričane da ne idu. Nisu ga poslušali... On je tada poslednji otišao iz Vitomirice. Ali sam sigurna da vidi da se ova svetinja obnavlja.
I groblje je mnogo stradalo 1999, priča nam:
- Naročito stari spomenici, da bi se uništilo trajanje. No, polako ćemo srediti i groblje. Bilo bi dobro da potomci dođu da grobove zajedno podignemo i uredimo. Već smo angažovali firmu koja će pojedinačno svaku grobnicu da sredi. Jer ti spomenici su spomenik našem trajanju. Volela bih da mi se jave potomci perjanika kralja Nikole Save Petrovića, koji je sahranjen pored mog dede. Savin spomenik oborio je bor koji je pao na njega...
Zaokupljenu poslovima i živom željom da se svetinja obnovi, pitamo je za bezbednost. Odgovara:
- Imam obezbeđenje policije. Stanica je stotinak metara od crkve. Oni me po planu obilaze i danju i noću. Nekad svrate i popiju kafu. Nemam problema, niti me ko uznemirava. Hoću da budem u dobrim odnosima sa svima, znam mnogo albanskih porodica. Nek ostane ovako, više ne tražim. Ko hoće fino tu smo, ko neće neka nas mimoiđe.