ZA DVA DANA OSTALI BEZ OCA I BAKE: Zahvaljujući dobrim ljudima, Branka Jović i njeno četvoro dece nisu sami (FOTO)

Od bola i tuge ne mogu da se oporave ni danas, a na njih se svalila i teška beda. Ostali su bez "glave kuće" - hranitelja oca, koji ih je izdržavao radeći kao nadničar, najteže poslove po šumama legendarnog Cera. I nikad se nije žalio da mu je teško, ali para je, uvek, bilo tek za puko preživljavanje. Bez njega, novca nije bilo ni za to! Ostali su bez hrane, struja im je isključena zbog dugovanja, vodu u kući nikada i nisu imali ,kao što nije bilo skoro nikakvog nameštaja.

Mališani su spavali na davno pohabanim dušecima postavljenim po podu oronule kuće, a falili su im i pokrivači. Smrću oca za njih su, kako kaže majka Branka, nastali "još crnji, još teži, još neizvesniji, i dani i noći", kada je, uz ostalo, i glad kucala na njihova vrata.

- Bogu hvala, pojavili su se divni ljudi, koji nam nisu, kako se u narodu kaže, "ni rod ni pomoz bog", čak iz Vukovog Tršića, doneli su nam poklone i rekli da ne brinemo. Poručili su nam da nismo sami i da ćemo tek da se družimo, uz rad da dobijemo bolje uslove života - priča Branka, majka četrnaestogodišnje Darinke, godinu dana mlađeg Petra, sedmogodišnje Katarine i petogodišnje Radmile.

Vukovi zemljaci Goran Jovičić, Zoran Zoka Marjanović, Radomir Čotrić i Aleksandar Jovičić obećali su pomoć, kao časni domaćini, koji ljubeći svoju, vole i svaku drugu decu, u mogućnosti su da pomognu, a nisu akteri nikakvog javnog života.Tačnije rečeno, samo su dobri ljudi, što su pokazali i to ne prvi put.

Iz dana u dan Jovići su počeli da dobijaju hranu, odeću i obuću. Krug onih koji je čuo za njihovu muku se širio, a time i pomoć. Hrane su u međuvremenu dobili u izobilju, a prvi se na inicijativu odazvao domaćin iz Lešnice Zoran Gligorić Zoka, sa svojom porodicom. Vlado Lukić iz Klubaca poklonio im je sav materijal za kupatilo. Ređali su se i drugi dobrotvori kao i njihove radne akcije kod Jovića. Iskopali su septičku jamu, koje nije bilo, kako bi imali, na valjan način, i kupatilo i vodu. Intenzivno se radi da se reši dug Jovića za struju, budući da im je prilikom isključenja odnet i strujomer.

Kuća je trošna. I spolja i iznutra. Vlaga u njoj odavno "caruje". Dobrotvorima to, međutim, nije izgovor da ne rade, već, kako kaže Goran Jovičić, da se late posla i učine sve što treba da se učini.

- Bezdušno bi bilo da znamo za ovakav slučaj, pomešane tragedije, bede i muka, a da ostanemo nemi - kaže Zoran Zoka Marjanović. - Odgajen sam u duhu one narodne da je naše samo ono što drugome darujemo. I baš je tako. Jovići su naša briga. Što je više naše brige, njihovi jadi će biti manji. Sve ćemo da im uradimo, naravno ne možemo da im povratimo tatu i baku. Od ove tuge, čini mi se, i kamen bi zaplakao. Oduševljen sam da još ima divnih ljudi, toplog srca, osećaja i brige za druge.

Majka Branka blagosilja dobre ljude, koji, kad god stignu, dolaze da nešto urade, posebno u dane vikenda. I tako će, vele dobrotvori, biti dok sve ne bude na najbolji način urađeno.Sređuju i uređuju čitavo domaćinstvo.

- Ne smem ni da pomislim šta bi sa nama bilo da nije ove ljudske dobrote - veli majka Branka. - Sve nam je sada nekako lakše, posebno deci, jer su ovi ljudi divni prema nama u svakom pogledu. Teško smo, vazda, živeli. Čuvala nas je sloga i ljubav. Muž je radio neumorno, a svekrva i ja oko kuće. Ni slutila nisam da ćemo, za dva dana, da izgubimo oboje. O tome kako ćemo dalje, bez njih, da i ne govorim. I dođe nam, u dane posta, spasenje od dobrih ljudi. Slava dragom bogu i njima.