SA SRBIMA KROZ GOLGOTU VELIKOG RATA: Knjiga Bojana Pajića svedočanstvo o 1.500 Australijanaca koji su pomagali našem narodu

Gilingam, svojevremeno odlikovana Krstom milosrđa Kraljevine Srbije, samo je jedna od junakinja knjige "Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu" .

Knjiga Bojana Pajića (sinoć promovisana u Istorijskom muzeju Srbije) otkriva priču o dve u ono vreme prostorno udaljene nacije koje su se ujedinile u borbi za slobodu i pravdu u jednom od do tada najtežih sukoba u istoriji čovečanstva. Pajić, australijski vojni istoričar srpskog porekla, posle više od decenije istraživanja, došao je do podataka da je Gilingamova bila jedna od oko 1.500 građana Australije i Novog Zelanda koji su stajali uz srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Rezultate svojih istraživanja, pismena svedočenja dobrovoljaca s fronta, ali i ona usmena koja su prenosili na potomke, Pajić je sabrao u tri knjige, od kojih je ova poslednja, u izdanju Australijske amabasade u Srbiji, prevedena na naš jezik.

- Među tih oko 1.500 Australijanaca i Novozelanđana, samo je jedna četa, njih 88, bila etnički slovenskog porekla, i oni su se kao dobrovoljci pridružili srpskoj vojsci. Na tom spisku dobrovoljaca bilo je oko 380 bolničarki, ali i žena lekara koje su radile u bolnicama na Solunskom frontu, brinule o srpskim ranjenicima, a potom se sa njima posle rata i povlačenja vratile u Srbiju. Neke od njih ostale su i posle rata u našoj zemlji, brinule se o srpskoj siročadi, obezbeđivale hranu za stanovništvo, poput narednika Oliv Mej Kelso King - priča Pajić.

King je služila u Bolnici škotskih žena, bila je i vozač ambulantnih kola, a posle rata organizovala je australijsko-srpske kantine za pomoć ugroženom civilnom stanovništvu u lekovima, hrani i odeći.

- Srpske vlasti odlikovale su je Srebrnom medaljom za hrabrost. Za brigu o ranjenima i humanitarni rad posle rata prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević lično ju je odlikovao Krstom milosrđa i Ordenom Svetog Save trećeg stepena, a na njegov izričit poziv 1922. Oliv King je sa roditeljima prisustvovala njegovom venčanju sa kraljicom Marijom.

Naš sagovornik napominje da je Srbija, osim Kingove, odlikovala još oko 150 australijskih dobrovoljaca, čiji potomci danas s ponosom u svojim domovima čuvaju ordenje i medalje, ali i pisma s fronta.

- Na našu sreću, Australijanci mnogo vode računa o svojoj porodičnoj istoriji i brižljivo čuvaju dokumente. Davno, kada su ta pisma stizala s fronta, pojedine porodice su ih čak ustupale lokalnim novinama da ih objave, tako da mi danas to imamo i dokumentovano. Osim toga, čuvena australijska spisateljica Majls Frenklin, po kojoj se danas zove najuglednija književna nagrada u ovoj zemlji, svojevremeno je sa Bolnicom škotskih žena bila uz srpsku vojsku na Solunskom frontu. Svoje iskustvo pretočila je u dramu "Daleko na Kajmakčalanu", a kao svedočanstvo je ostavila i memoare pod nazivom "Ne mari ništa", nazvane po rečenici koju je stalno slušala od srpskih vojnika i sestara.

U tekstovima Frenklinova je pisala koliko poštuje srpsku vojsku.

- U svakom seocetu bili su smešteni srpski vojnici i gde god bismo videli srpsku vojničku kapu znali bismo da tu imamo svoju braću, zaštitnički nastrojenu, viteškog karaktera, tako da smo mogli slobodno i bez straha da ulazimo u kuće i izlazimo iz njih - zapisala je Majls Frenklin.

Sinoćnoj promociji prisustvovao je i Ričard Kuk, unuk Etel Gilingam, koji je s ponosom govorio o svojoj baki i njenoj hrabrosti. Još jedna gošća Beograda je Keti Henkok, čija je tetka Meri di Garis bila glavna doktorka i upravnica Bolnice škotskih žena u Ostrovu (današnja Severna Makedonija), koja je zbog svog predanog rada odlikovana Ordenom Svetog Save trećeg stepena.

LjUBAV NA FRONTU

OLIV King je tokom rata upoznala i zavolela oficira Srpske vojske Milana Jovičića sa kojim se dopisivala godinama posle rastanka. Poslednji put sreli su se 1922. na kraljevskom venčanju, a posle toga napisala mu je i posvetila ljubavnu pesmu. Oliv se nikada nije udala, a do kraja života držala je njegovu fotografiju iznad uzglavlja.

ODBILE DA NAPUSTE RANjENIKE

NEKE od ovih hrabrih dobrovoljki, poput Etel Gilingam, jedno vreme bile su u zarobljeništvu.

- Etel je, sa nekim drugim medicinskim osobljem, odbila da napusti ranjenike i kad je u Vrnjačku Banju došla austrougarska vojska. Provela je zarobljena nekoliko nedelja u Srbiji, potom je prebačena u Mađarsku da bi na kraju, zahvaljujući Crvenom krstu, bila oslobođena.