KUPOVALI AUTO ZA TRI PLATE: Privredno čudo SFRJ smetalo Savezu komunista Hrvatske, a dokusurio ga je Tuđman

Ta firma je podsticala zaposlene da se dodatno obrazuju i nauče strane jezike i to im je u potpunosti finansirala! Bila je to Fabrika specijalnih alatnih strojeva (mašina) SAS iz Zadra, koja je svom gradu donirala dečju bolnicu, autobusku stanicu, marinu, flotu čarter jahti i još mnogo toga, u vrdnosti od 100 do 150 miliona dolara!

O ovom čudu, kada je jugoslovenska privreda, sve zavisnija od kredita i sa sve više škarta, polako propadala, izvestile su "Novosti" u proleće pre 40 godina. Povod je bio neverovatan: upravo fabrika SAS se zbog uspeha koje je postizala našla na udaru vrhuške Saveza komunista Hrvatske!

"Novosti" su tako prenele reči aparatčika komiteta koji su smatrali da je "nesamoupravljačko ponašanje" to što zaposleni imaju visoke plate, iako su ih pošteno zaradili, optuživali su SAS da je "autarhičan" i zatvoren u sebe, uprkos svim donacijama koje je dao za grad. Naš dopisnik Dragan Gluščević, o tome je u proleće 1983. napravio sjajnu priču, koju je započeo poređenjem da bi Milka Planinc, tadašnja predsednica vlade SFRJ, poznata po neuspešnim privrednim programima, zarađivala gotovo dvostruku platu da je direktor SAS, a da prvak pozorišta "Gavela" Fabijan Šovagović, zarađuje koliko pomoćni radnik u fabrici. Novinar je, u stvari, samo citirao zlobne primedbe koje su kolale partijskim forumima, a zatim je dao lavovski prostor zapsolenima u SAS-u da objasne kako rade i zarađuju. Direktor Stanislav Antić je očigledno odbio da se oglasi, već je dao da o firmi govore njeni rukovodeći inženjeri i - sindikalci, iako su ovi drugi po prirodi posla uvek suprotstavljeni upravi. Utoliko pre što je i vrh hrvatskih sindikata napadao zadarske mašince.

Napadači su u ovom slučaju pretrpeli potpuni neuspeh, jer su zaposleni SAS-a stali u odbranu svoje firme od političkih parazita. Kao temelj uspeha oni su naveli motivaciju za rad, koja je postignuta ukidanjem neracionalno velikih normi, zbog čijeg se ispunjavanja pravio uglavnom škart. Umesto toga formirana su odeljenja prema znanju i odgovornostima, a plata je zavisila od složenosti zadatka. To je motivisalo zaposlene da se usavršavaju, a veći prihod firme automatski se odražavao na plate zaposlenih. Kasnije je Stanislav Antić, direktor i tvorac čuda SAS-a, fabrike sa najvećim primanjima u SFRJ objašnjavao:

"Više niko nije gledao samo svoj posao, nego da li je mašina gotova, da li je spakovana, hoćemo li dobiti akreditiv da zaradimo platu. A konstruktor, on ne može raditi na normu. On mora razmišljati i možda za tri dana ne može ništa napraviti, ali onda za jedan dan napravi na stotine hiljada dolara koristi preduzeću. Najvažnije je bilo ukinuti norme i da se startna osnova bazira na složenosti zadataka. U proizvodnji je to određivao tehnolog i pisalo je na listi ko radi najviše takvih zadataka, onda je on bio u takvoj grupi; od 850 do 900 bodova za radnike, a za inženjere do 1.200 bodova. Recimo da je u startu bio dolar - bod, tako da je negde u vreme Regana to iznosilo oko četiri hiljade maraka s viškovima na kraju godine, koji su iznosili i blizu koliko godišnja plata. To je bio princip kako smo radili."

Uspeh SAS-a bio je bolan udarac za sistem uravnilovke i uništavanja elite koji je promovisala Kardeljeva ideologija socijalističkog samoupravljanja. Zadarska fabrika u praksi je pokazivala recept za oporavak jugoslovenske privrede, ali u njemu nije bilo mesta za vladajuću "partijsku kastu".

To se pokazalo u fingiranom hrvatskom višepratizmu, kada se Titov general Franjo Tuđman presvukao u uniformu NDH i postao "otac nacije". Prva stvar koju je uradio bilo je uklanjanje uspešnih neistomišljenika i podela bogatih preduzeća svojim skutonošama.

- Devedesete godine došao je Franjo Tuđman u Skupštinu opštine Zadar. Bio je organizovan referendum o poverenju direktorima. Rekli su Franji: "Gospodine predsedniče, nije moguće da ćemo na referendumu za smene uklanjati sposobne ljude poput Antića". On im je odgovori: "Iz mog saznanja, Antić nije dobar čovek". Kad je to rekao, znalo se šta treba preduzeti. Ljudi su u strahu morali glasati. A Vladimir Šeks je sprečio da, zajedno sa pedeset radnika koji su, kao i ja, stavili svoje kuće i stanove pod hipoteku, dobijemo kredit od banke i kupimo 50 odsto deonica SAS-a zajedno sa građanima koji su upisivali deonice SAS-a. Član Upravnog odbora Splitske banke rekao mi je da su dobili nalog iz Zagreba da se meni i radnicima ne da hipotekarni kredit. U pozadini svega je bilo grabljenje bogatstva. Danas ljudi u SAS-u zimi rade u zimskim kaputima, kažu mi: "Direktore, gore nego na robiji", a plate su im bedne - pričao je Antić nekoliko godina pre smrti.

Preminuo je marta 2022, u 92. godini, gledajući kako je čudo koje je stvorio nestalo kao žrtva beskrupulozne pljačkaške privatizacije.

SUMNjIV ZBOG "PREJAKIH REČI"

STANISLAV Antić, tvorac privrednog čuda SAS-a, imao je debeo dosije u hrvatskoj Udbi kao "tehnomenadžer zapadnog tipa", a u "sumnjiva lica" je uvršten kada je generalnom direktoru "Bagata" (nekada poznatom po proizvodnji šivaćih mašina) rekao da je njemu "partija majka, ali meni je maćeha", uz opasku da on hleb i mleko plaća zarađenim novcem, a ne partijskom knjižicom.

- Savez komunista me isticao do 1988. godine kao negativan primer "tehnomenadžera zapadnog tipa", a onda su uzeli SAS kao model kako bi trebalo da izgleda "humani socijalizam". Ja sam im govorio: "Sada kad treba rasformirati Savez komunista mene ste izabirali da rešavam vaše probleme" - sećao se Stanislav Antić godina u kojima je počeo konačni raspad Jugoslavije, a sa njom i SAS-a.