ZLATNA TRUBA ZALIVA KUPINU: Marko Trnavac, dvostruki šampion Sabora u Guči, ne živi samo od muzike (FOTO)
KADA truba zasvira u kupinjaku, među šljivama, jabukama i kruškama, dok se kosi, kopa i plasti, to, znaju već žitelji sela ispod Maljena, čuveni trubač Marko Trnavac (39) duva u flighornu kako bi sav posao u voćnjacima i na letini išao kao - pesma, trubačka.
Foto: V. Ilić
Da nije tako, veli i sam Marko, sigurno bi 30 hektara zemlje, koliko je u posedu Trnavaca, zaraslo u korov. Ovako, uz zvuke trube, koju su "Novosti" dva puta nagradile na Saboru trubača "Zlatnom trubom", svaki pedalj zemlje je pod konac, sve berićetno i svega napretek.
U domu Trnavaca u Mršeljima, na tromeđi Požege, Čačka i Milanovca, složno žive čak četiri generacije - Marko sa suprugom Jovanom (27), sinovima Jovanom (7) i Lukom (4), roditeljima Jevtom (67) i Nadom (63) i babom Slavkom (85). Svako od njih sedmoro zna šta je čije zaduženje u kućnim poslovima i poslovima na imanju, pa čak i najmlađi Luka.
Trnavci se najviše ponose svojim kupinjakom, odakle je ovo voće putovalo i za tržište Rusije. Skoro hektar imaju pod ovom voćkom, a odgovor na pitanje kako su se baš odlučili da nju posade, leži u Markovoj priči o prvom susretu sa njegovom sadašnjom suprugom Jovanom.
- Kada sam prvi put otišao kod nje u goste, počastila me slatkom od kupina. Tada sam se zaljubio u Jovanu, ali i u slatko od kupina. Odmah sam došao kući, rekao da se ženim, ali i da sadimo kupinu - ispričao nam je Marko.
- Već deset godina gajimo kupinu, i kvalitet naše kupine postao je prepoznatljiv, pa svake godine imamo siguran otkup. Nekoliko godina smo je izvozili za Rusiju, a kada je otkup slab, mi sav rod prodamo na Zelenoj pijaci u Beogradu. Imaju Trnavci i šljivik na oko 60 ari zemlje, a sav rod šljive ide u rakiju, pa svake godine ispeku i do 2.000 litara prepečenice. Marko veli da je to samo za njihove potrebe, jer je kuća Trnavaca domaćinska, ovde se obavezno služi ljuta, dnevno na litre, jer svaki komšija, putnik namernik je ovde dobrodošao.
Nešto se i pokloni prijateljima.
- Najlakše je otići iz sela, ostaviti sve da se zakorovi, ali mi nećemo da napuštamo ognjište, našu dedovinu. Ostajemo ovde. Rešili smo da naš posao proširimo i na seoski turizam, pa ćemo od ove godine krenuti u izgradnju vajata. Zemlje ima, nadamo se i pomoći državnih fondova. Želimo da ovu lepotu našeg sela okuse i drugi, oni koji žive u velikim gradovima, gužvama. Ovde samo mogu da čuju tišinu, cvrkute ptica, ali i zvuk trube, onako lagano, meraklijski - kazao nam je Marko.
POSLA TOKOM CELE GODINE
"ZLATNE trube" vašeg lista, koje sam osvojio u Guči, zaista su mi promenile život. Posla imamo tokom cele godine, putujemo, imamo nastupe, radimo veselja širom Srbije, pa i dalje. Zahvalan sam "Novostima" na tim priznanjima. I dalje ću se takmičiti, pa ko zna, možda mi se posreći po treći put - rekao nam je Trnavac. Dodao je i da svake godine uradi nešto novo za naše trubaštvo.
Sprema se sa orkestrom za nove nastupe i gostovanja na raznim manifestacijama, širi repertoar, uteže svaku melodiju do savršenstva. Planira i da odradi studijski album, koji će dati novi pečat njegovoj trubačkoj karijeri.
Sve što se od hrane pravi u domaćinstvu Trnavaca je organskog porekla, bez hemije. U štalama imaju uvek od šest do osam krava, u torovima brojne ovce i jaganjce, u svinjcima uvek više tovljenika i prasadi, mnoštvo živine. Ima mesta i za plastenike, povrće, žitarice, i to se sve proizvodi na oko pet hektara zemlje, a sve livade (oko 12 hektara) se redovno kose. Poseduju Trnavci sve od mehanizacije. Rade svi, i ne žale se.
- Ima uvek posla. Nije retkost da sa svojim trubačkim orkestrom osvanem u nekom restoranu ili na veselju do jutra - u Beogradu, Somboru, Kragujevcu... pa i u inostranstvu... Kada se vratim sa svirke idem pravo u kupinjak, u voćnjake, plastenike... A kada se svi umorimo, ja onda uzmem trubu u ruke i zasviram po želji, onako lagano, pa svi opet prionemo na posao. Zvuk trube nam dođe kao okrepljenje, kao pokretač - zaključio je Marko.