PROBOJ JASENOVAČKIH LOGORAŠA BIO JE TABU U SFRJ: Pre 78 godina goloruki zatočenici počeli su da pripremaju juriš kroz ustaške bunkere

Ustaški krvnici su dobili naređenje da pobiju poslednje logoraše,ali i Srbe i Jevreje koji su iz zatvora NDH  transportovani na centralno jasenovačko gubilište u Donjoj Gradini. Za to vreme administracija u Zagrebu je uništavala dokumentaciju o zlodelima, pakovala i sakrivala opljačkano blago i slala preko Vatikana prve emisare kod zapadnih saveznika, tražeći nove pokrovitelje.

Zatočenici nisu mogli da ne primete da ustaše od jutra do mraka odvode grupe njihovih sapatnika na polje smrti u Donjoj Gradini. U noći između 19. i 20. aprila odlučili su da pokušaju proboj iz jasenovačke fabrike smrti. Juriš golorukih očajnika na redove bodljikavih žica i bunkera dugo je, nažalost, bio tabu tema.

Prvi je logoraš Lazar Jankov, iz Zemuna, u maju 1945, posvedočio da su on i Jakica Atijas iz Sarajeva imali zadatak da u noći između 19. i 20. aprila preplivaju Savu, pronađu partizane i pozovu ih da sa druge obale pomognu proboj. Atijas je ubijen a Jankova je, kada je preplivao Savu, sačekala paljba iz drugog kruga ustaških bunkera.  Tada je preduzeo potpuno neočekivan potez koji mu je spasao život. Ponovo je preplivao reku i sakrio se na obali logora pokrivenoj leševima. Sledeće noći je iznova preplivao Savu, prošao  kroz spoljni krug logorskog obezbeđenje i pronašao partizane. Time se završava ispovest jasenovačkog logoraša obajvljena u novinama desetak dana po zvaničnom okončanju Drugog svetskog rata. Do danas je ostalo nerazjašnjeno na koju je jedinicu Jankov naišao, da li je ona prenela višoj komandi njegovu informaciju o pripremi logoraša za proboj, i ako jeste, zašto nije bilo odziva na molbu zatočenika da se napadnu bar ustaški bunkeri na bosanskoj obali.

Usledile su decenije ćutnje o proboju jasenovačkih mučenika. 

Nju su prekinuli memoari partizanskog generala Pavla Jakšića, koji je svedočio da je Vladimir Bakarić, Titov bliski saradnik, godinama sprečavao partizanski napad na Jasenovac, za koji je bilo povoljnih prilika. Nekoliko partizanskih komandanata Srba koji su insistirali na takvoj akciji stradalo je pod nerazjašnjenim okolnostima.

Jasenovački logoraši koji su preživeli proboj, svedočili su da je 20. aprila 1945, na pokolj u Donju Gradinu odvedeno još 470 njihovih sapatnika i 400 zatvorenika trensportovanih iz Sarajeva. Da se konačno gasi logor Jasenovac  stvoren kao industrija smrti za "konačno rešenje" srpskog i jevrejskog pitanja na teritoriji NDH gasi, postalo je nesumnjivo 21. aprila kada je ubijeno 700 poslednjih zatočenica, čija su tela bačena u Savu ili spaljena. Preostalih oko 1.060 logoraša ustaše su zatvorile u industrijski pogon kod Gradiške, s namerom da ga dignu u vazduh i u ruševinama zatočenike žive sahrane.

Logoraši su u noći između 21. i 22. aprila odlučili da krenu goloruki u očajnički proboj. U izveštaju državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača zapisano je: "Svaki je zatočenik istrgao iz zida ili vrata po neki predmet, te su tačno u 10 sati ujutro dana 22. 4. 1945. razbili sva vrata i prozore i pojurili iz zgrade. Onih 600 zatočenika koje nije ostavila hrabrost, iako fizički slabi i izmoreni patnjama u logoru, u čežnji za slobodom i životom prikupili su poslednje snage i napali ustaške stražare, nekoliko njih šakama zadavili te im oduzeli puške".

Nekoliko stotina starih, nemoćnih i iscrpljenih torturom nije moglo ni da pokuša bekstvo.

Nešto više od 600 logoraša je smogllo snage da trči ka istočnoj kapiji logora stazom uz Savu pod vatrom mitraljeza iz ustaških bunkera s druge strane reke, koji su ih kosili kao snoplje, navodi izveštaj: "Na tim vratima se odigrao kraj borbe. Zatočenik Ristić Mile je šakama zadavio mitraljesca, koji je branio vrata, oteo mu mitraljez i počeo da puca po ustašama. Osamdeset zatočenika je moglo da protrči kroz vrata i da se begom spasi u obližnjim šumama". U borbi je stradalo 529 logoraša, a ustaše su zatočenike koji nisu bili u stanju da beže nemilosrdno pobili.

General-pukovnik Radojica Nenezić je ostavio jezivo svedočanstvo o tome šta je zatekao 24. aprila kada je njegova jedinica ušla u Staru Gradišku: "Izgled unutrašnjosti logora bio je jeziv. Niz stepenice se slivala ljudska krv i mozak, a platoi - kola u kojima su prevoženi leševi do reke, kao i plato nad rekom, napravljen od planki slavonskog hrasta, na kome je vršena likvidacija žrtava, cedili su se od ljudske krvi. Težak zadah ljudske krvi unutar zidina logora bio je nepodnošljiv. Nekoliko boraca, hrabrih, mladih i snažnih ljudi palo je u nesvest...".

General Nenezić je na naučnom skupu 1985. godine otkrio da je ovom prilikom bilo pohapšeno nekoliko ustaških zapovednika logora, a da je bila zaplenjena i logorska arhiva, čija je kasnija sudbina nepoznata, iako su ti dokumenti bili krunski dokaz o genocidu nad Srbima.

SKRIVANjE ZLOČINA

DIPLOMATE SAD, Velike Britanije i EU u BiH napravile su nezapamćen skandal odlučivši da izbegnu pojavljivanje na zvaničnom obeležavanju Dana proboja jasenovačkih logoraša 22. aprila. Oni su sami, 18. aprila, položili vence na spomen- obeležje Srbima, Jevrejima i Romima na jasenovačkom gubilištu u Donjoj Gradini. Ambasada SAD u Sarajevu je objavom na "Tviteru" objasnila da su oni odali počast žrtvama na američki "Nacionalni dan sećanja na Holokaust" što je svojevrsno posthumno ponižavanje najbrojnijih, srpskih, žrtava genocidnog pograma NDH. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, prokomentarisao je ovaj postupak zapadnih diplomata: "Doneti venac u tajnosti i tišini na takvo mesto, ravno je skrivanju zločina. Na taj način položeni venci ne govore o poštovanju žrtava, već o nepoštovanju potomaka, što nam pokazuju svakodnevno".