49.800 MLADIH TEŠKO RADILO NA PEŠČARI : Neponovljivo vreme kada je 1948. podizan Novi Beograd

Pripremne radove je još 1947. obavljalo 1.412 mladih, gotovo dece, organizovanih u prve brigade radnih akcija.

Sledeće godine je osnovano Građevinsko preduzeće "Novi Beograd", a peščare i ritove do Bežanije preplavili su akcijaši.

- Te 1948, na gradilištima je bilo oko 49.800 omladinaca. Radovi su počeli u aprilu i radilo se do 5. decembra. Na početku radova čitav teren od Beograda do Zemuna ispresecan je industrijskim i dekoviljskim kolosecima i nasipan je teren za izgradnju Predsedništva Vlade DFJ i "reprezenativnog hotela". Sazidani su stanovi za 3.000 radnika i drvene i zidane barake za 25.000 omladinaca - kaže istoričar dr Slobodan Selinić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Direkcija za izgradnju i barake za akcijaše nalazile su se na prostoru nekadašnjeg logora Staro Sajmište. Do kraja 1948. podignuti su betonski kosturi buduće Palate Federacije i hotela koji je po zamislima vrha SFRJ poteklih iz Kominterne trebalo da ima funkciju moskovskog hotela "Luks" za kominternine činovnike. Nasuta je i močvara na desnoj strani puta za Zemun, a oko puta ka Tošinom bunaru podignute su 62 barake za 1.000 radnika i 100 radničkih porodica. Puštena je u rad i pruga Pančevački rit - Beograd, koju su akcijaši izgradili za 47 dana.

Danas je teško shvatljivo kako su podvig utemeljenja današnjeg Novog Beograda, "grada u gradu", izveli mladi, gotovo deca, prerano sazreli u ratu, neuhranjeni, bolešljivi. Uprkos tome, kod akcijaša je vladao pravi kult "udarnika", heroja rada koji će doneti bolju budućnost. Istoričari su u dokumentaciji otkrili da su savezne jugoslovenske vlasti davale kvotu potrebne radne snage za javne radove, koja se delila na republike, a zatim naniže do gradova i sela gde su komiteti Narodne omladine agitacijom morali da "mobilišu" potreban broj omladinaca.

- Može se reći da su velikim delom Novi Beograd, kao i celu zemlju, gradila deca. Na Novom Beogradu je 1948. mlađih od 17 godina bilo 6,5 odsto, a više od polovine, 51 odsto, imalo je između 17 i 19 godina. Gotovo 80 odsto članova omladinskih radnih brigada bilo je uzrasta između 17 i 23 godine. Kao i u svakom teškom vremenu, i prvih posleratnih godina odrastalo se brže nego što bi po prirodi stvari i biološkom ritmu trebalo - navodi dr Selinić.

Te mase mladih pokretali su plemeniti i naivni ideali, kao i vera da grade "bolju budućnost".

- Period postojanja socijalističke Jugoslavije bio je obeležen masovnošću. To je možda ponajviše važilo za prve posleratne godine, kada se golim fizičkim radom miliona mladih želelo izaći iz decenijske i vekovne zaostalosti i preko noći obnoviti zemlju i dostići standard života razvijenijih društava. Želelo se mnogo, a radne snage je bilo veoma malo. Mehanizacije, mašina, iskustva i stručnjaka još manje. Država se u suštini najviše oslonila na radnu snagu, na mlade i njihov elan, patriotizam i veru da svojim radom grade bolju budućnost za sebe i svoju decu - kaže dr Selinić.