OBNAVLJA SE SEĆANJE NA NEVINE ŽRTVE STAROG SAJMIŠTA: Postavljen vrh centralne kule Memorijalnog centra

Direktorka ove ustanove Krinka Vidović Petrov kaže da se rekonstrukcija kule odvija dobro i u roku, ali i da je Memorijalni centar izložen napadima organizacija koje zlonamerno politizuju kulturu sećanja.

- Obnova Centralne kule je paradigma procesa konstrukcije, dekonstrukcije i rekonstrukcije sećanja na događaje na Starom sajmištu. Predratni sajam je izgrađen kao simbol napretka i modernosti Beograda, a od 1941. je postao nemački logor na teritoriji koju je okupirala NDH. Iako je u njemu stradalo oko 17.000 ljudi, posle rata je Staro sajmište odstranjeno iz kulture sećanja. Tek 2022. donošenjem zakona o Memorijalnom centru omogućeno je da se formira i vrati u kolektivno sećanje logor u kome su najviše stradali Srbi iz NDH i Srbije, Jevreji sa područja Srbije pod okupacijom nemačke nacističke vlasti i Romi - kaže Krinka Vidović Petrov.

NVO politizacija žrtava nacizma

Konferencija za medije povodom završetka poduhvata obnove kule uključila je i odgovore kampanji protiv Memorijalnog centra.

- Ljudi koji nisu stručni da se bave kulturom sećanja kritikuju Zakon o memorijalnom centru, jer je to, po njihovim rečima, "desničarski" državni projekat kojim se zanemaruju Jevreji i Romi iako Memorijalni centar ima izuzetnu saradnju i sa jevrejskom i sa romskom zajednicom, a memorijalni centri su u celom svetu državni projekti! Primer je Jad Vašem, kao vrhunski državni projekat države Izrael. Nekada se čini da tim kritičarima smeta istorijska činjenica da su na Starom sajmištu brojčano najveće žrtve imali Srbi. Tim NVO smeta što projekat podržava Ministarstvo kulture, a najviše to što je iza njega snažno stao predsednik Vučić. Mi kao problem pak vidimo to što nijedan predsednik ranije nije stao iza Zakona o memorijalnom centru i vraćanja Starog sajmišta u kolektivno sećanje - kaže Krinka Vidović Petrov.

Stručnjaci Memorijalnog centra i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda ukazuju da je istorija prostora Starog sajmišta izuzetno slojevita i da je cilj projekta da se predstave sve njene faze, od sjaja do očaja.

- Upravo zbog odsustva iz kolektivnog sećanja o Starom sajmištu se bez osnova iznose politizovani i naučno neutemeljni podaci - kaže istaknuti istoričar dr Milan Koljanin, zahvaljujući čijim višedecenijskim istraživanjima imamo činjenice o Starom sajmištu. - Kada bude obnovljena, kula će postati centralni deo memorijala u kome će ljudi najzad moći da saznaju i vide šta se ovde dešavalo i da to smeste u istorijski i geografski kontekst. Mnogi još ne razumeju da se logor nije nalazio na području tadašnje nemačke okupacione oblasti Srbije, već u NDH, koja je okupirala Srem, a da je to bio nemački logor kojim su upravljali SS oficiri.

Staro sajmište je bilo tabu tema

Olivera Vučković, direktor beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika, podsetila je da je ova institucija 1980. počela da se bavi Starim sajmištem, kada to iz političkih razloga nije bilo jednostavno ni bezazleno. Jer, posle prve faze, u kojoj su krajem 1941. i početkom 1942. Nemci koristili "Jevrejski logor Zemun" za istrebljenje oko 6.000 Jevreja i nekoliko stotina Roma, on menja ime u "Prolazni logor Zemun" za Srbe za NDH, ali i zarobljene partizane i četnike iz Srbije. Smrtnost u neljudskim uslovima bila je ogromna. Kada su Nemci na sajmište doveli Srbe sa Kozare, "prolazni logor" im je služio za trijažu: jače pojedince su uzeli za robove u radnim logorima, a oko 3.000 uglavnom žena i dece poslali su u Jasenovac, gde su odmah pobijeni. To je u SFRJ bila nepoželjna istina.

- Starije kolege koje su 1980. započele proces istraživanja Starog sajmišta morale su da rade veoma pažljivo jer je ono bilo tabu tema. Tek 1987. sajmište na papiru dobija status spomenika kulture, ali realno, ono to postaje tek 2022, kada je donesen Zakon o memorijalnom kompleksu - kaže Olivera Vučković.

Posle rata, u kulu je smešten deo Direkcije za izgradnju Novog Beograda, a u nekadašnjim pa logorskim prostorijama bili su smeštani brigadiri radnih akcija. Moša Pijade je kulu dao ULUS-u da umetnici u njoj naprave ateljee, a u okolne zgrade su useljavani socijalni slučajevi. Mnogi od novih stanara nisu znali da žive na prostoru gde su umirale hiljade nevinih ljudi, zgrade su nenamenski korišćene i nemilosrdno ruinirane.

Stručnjaci Zavoda naglašavaju da je zatečeno stanje betona i armature vrha kule bilo toliko loše da je ona morala da se sruši i iznova sazida u izvornom obliku. Taj poduhvat je krunisan podizanjem rešetkaste konstrukcije, na čijem će vrhu stajati originalni jarbol.

SLIKA NEMARA

VREMENOM su  delovi Centralne kule pretvarani u stanove, a zatim napuštani i devastirani.

- To je prava slika dosadašnjeg odnosa prema kulturi sećanja. Zato obnova kule ima izuzetan značaj: spolja će prikazivati sliku Beograda, kada se on izgradnjom sajma pridružio modernim evropskim prestonicama, a postavka u kuli će prikazivati užas logora samo nekoliko godina kasnije - kaže Alksandra Šević.