ZA VRBICU OBRADOVALI NAJMLAĐE: "Ugursuzi" kupili garderobu i obuću za 88 đaka
STARA srpska izreka "udešen ko za Vrbicu" u najlepšem smislu ponovo je oživela u Kruševcu, gde je neobično Humanitarno društvo baksuza, ugursuza i namćora "Dobra narav" sakupilo novac za kupovinu nove odeće i obuće za 88 siromašnih đaka.
Foto: Fejsbuk
- Svako dete je dobilo komplet garderobe po svom izboru:pantalone, bluze, majice, dukserice, kao i obuću. To je tradicija našeg društva od 1929. godine. Ni pravila sakupljanja novca za tu svrhu nisu promenjena, a ista je ostala i misija:oblačenje dobre i siromašne dece za Vrbicu - kaže Zvonko Rajković, neumorni predsednik Društva "Dobra narav".
Devetog utorka od Božića, a on je ove godine "pao" 7. marta, članovi Društva se okupljaju na posebnom balu. Taj dan je po starom narodnom kalendaru najmalerozniji u godini. Verovalo se da "devetog vtornika" ne bi smela da se šiju muška odela, jer "to odelo metak traži i pogađa". Muškarci su svojevremeno izbegavali da posluju sa stokom, a smelo je da se radi samo u bašti.
Ovog dana, međutim, još od 1929. godine, jedinstveno Humano društvo baksuza, ugursuza i namćora "Dobra narav" slavi.
- Naše društvo osnovano je u čuvenoj kafani "Takovo" - priča nam Zvonko. - Iako u Narodnom kalendaru piše da je "deveti tornik najzlosrećniji", okupljamo se baš da on ne bi bio crn. Po preporuci osnivača našeg Društva, maler se veseljem pobeđuje. Zato baksuzi, ugursuzi i namćori da bi "opravdali" svoje ime, prvo u kafani sednu "leđa u leđa". Tako igraju i prvo kolo, koje se zove "Baksuzno" ili "Naopako". Potom sledi darivanje. Sav novac koji se prikupi isključivo se troši za kupovinu garderobe, a odeća se poklanja kasnije, na Vrbicu. Tako i piše u pravilniku Društva iz 1929. godine. foto: Fejsbuk
U prvim godinama postojanja, simbolično su oblačili 13 dece, ali je kasnije ova originalna družina, po brojnu članova toliko porasla da se poslednjih godina, od glave do pete obuče desetine mališana.
- Novac se prikuplja i od "kazni". Nju plaćaju oni članovi našeg društva koji prekrše naše pravilo "ćutanje je zlato". A, prekršioci jedva čekaju da pravilo prekrše i da plate kaznu. Ostali izvori prihoda su dobrovoljni prilozi, plaćanje ulaznica za proslavu, donacije... - pričaju kruševački namćori.
OSNIVAČI
MEĐU osnivačima Humanog društva bili su advokati, apotekari, profesori, bombodžije, voskari, delovođe, električari, opančari, pinteri, užari, sarači, fijakeristi... Pravilima je određeno da članovi ne mogu biti popovi, žandari, oficiri i podoficiri.
Rad Humanog društva je imao nemili prekid u istoriji. Od osnivanja 1929. pa do 11. marta 1941. redovno su se okupljali, ali su posle Drugog svetskog rata prećutno bili zabranjeni. Prvi koji je došao na ideju da se rad obnovi, 1987. godine, bio je dr Dobrivoje Boba Lisinac uz pomoć entuzijasta Milutina R. Jugovića, profesora Adama Stošića, Radomira Radeta Rajkovića, Dragana Lole Bektrića, porodice Bajić i drugih.
Namćori su se menjali kroz vreme, pa su uvodili i novine. Umesto opanaka nekad, danas se đacima poklanjaju patike ili cipele. Jedno je, međutim, ostalo isto: kao baksuz se rodiš, vaspitavaju te kao ugursuza, a ako postaneš namćor onda si i član "Dobre naravi" i pomažeš deci.