ČUVAR SRCA I ŽIVOTA: Specijalna plaketa za najplemenitiji podvig prof. dr Milovanu Bojiću

Jelena Matijević 31. 03. 2023. u 08:00

DVA rekorda, jedan - evropski, drugi - svetski, koje je prošle godine postigao Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", bili su najbolja preporuka da žiri "Večernjih novosti"za najplemenitiji podvig odluči da profesor dr Milovan Bojić, direktor ove ustanove, bude laureat Specijalne plakete. Nju ove godine dodeljujemo povodom 60 godina naše tradicionalne akcije.

Instutut "Dedinje"

I da se ništa drugo ne broji, 42 zahvata u samo dva dana:17 interventnih TAVI procedura i 25 operacija na otvorenom srcu, nisu samo običan broj - to su spaseni životi, ljudi sa imenima i prezimenima, malim radostima i velikim brigama, porodicama koje strepe, nadaju se... Mnogi od njih, verovatno, da profesor Bojić nije "naredio" udarnički tempo, ne bi dočekali spasonosni zahvat na srcu. Takvih je, u Institutu "Dedinje" u dva direktorska mandata ovog našeg eminentnog stručnjaka, od 1998. do 2.000. i u ovom, od 2017. godine - bilo hiljade.

Gotovo da ne postoje čovek i ustanova koji su toliko "srasli" i postali sinonimi, kao što je to "Dedinje" za profesora Bojića i profesor Bojić za "Dedinje". Mnogi bi rekli da je to zbog toga što je, noseći u sebi iz rodnog Kolašina pomalo crnogorskog inata, i mnogo zdrave ambicije, bio glavni zamajac koji je "Dedinje" vukao napred, a imao je i dobar tim.

Nikom to nije otkrio, ali najverovatnije mu se misao "Lajpcig mora pasti" rodila jednog sasvim običnog jutra, negde oko četiri časa, kada obično dolazi u Institut dok Beograd još čvrsto spava. I Lajpcig je - pao. Tog 29. marta 2022. godine timovi "Dedinja" uspeli su da izvedu trinaest zamena aortnog zaliska na srčanom mišiću (TAVI procedure) i time su definitivno osvojili svetski pobednički tron i bolnicu u Lajpcigu sa rekordnih 10 TAVI procedura u danu skinuli sa kardiološkog trona.

Potkraj minule godine, u decembru, "Dedinje" će nadmašiti i sopstveni rekord, i postaviti novi - 17 TAVI procedura u danu. Sedamnaest pacijenata je dobilo novi zalistak, koji se sastoji od stenta u kom su listići od svinjske ovojnice.

Institut "Dedinje"

Operacija TAVI procedurom

Mart 2022. u "Dedinju" je obeležio još jedan rekord. Do tog dana nikad i nigde u Evropi nije urađena u jednom danu 21 operacija na otvorenom srcu, ali su timovi Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" sa ovolikim brojem uspešno izvedenih složenih hirurških zahvata visoko podigli lestvicu u evropskoj kardiohirurgiji.

MEDICINA UMESTO KNjIŽEVNOSTI

PROFESOR dr Milovan Bojić rođen je 13. marta 1955. u Kolašinu. Želeo je da studira književnost, ali je po želji roditelja upisao medicinu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je završio osnovne i magistarske studije, specijalizaciju interne medicine i doktorirao. Radio je u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata (Studentska poliklinika) u Beogradu. Od 1992. do 2000. bio je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Na ovu funkciju, odlukom Vlade Srbije, ponovo je imenovan 2017. U zvanju docenta primljen je u radni odnos na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a tu je biran i u zvanje vanrednog profesora. Od 2019. predaje i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, u zvanju redovnog profesora. Za svoj rad odlikovan je mnogobrojnim priznanjima i nagradama. Nosilac je i Sretenjskog ordena prvog stepena Republike Srbije i Ordena Republike Srpske sa zlatnim vencem. 

Ni tu nisu stali, 5. decembra "Dedinje" je svoj rekord podiglo sa 21 na 25 operacija. Ogroman ponos zbog "Dedinja" Bojić je tada prokomentarisao rečima:

"Ako Evropa spava, ja neću da spavam."

Možda je to pomalo bilo i u maniru političara, jer je uz lekarsku, od kada je ušao u javni život, uporedo gradio i političku karijeru: bio je potpredsednik Vlade Srbije, ministar zdravlja, narodni poslanik u Skupštini Srbije.

Foto: I. Marinković

Angio sala Instituta "Dedinje"

Entuzijazam koji je imao kada su timovi "Dedinja" inspirisani njegovom inicijativom 1995. godine uradili prvu transplantaciju srca u Srbiji i u ovom delu sveta, profesora Bojića, ni sad, nekoliko decenija kasnije - ne napušta. Kao da svakog dana traži koja granica u medicini još može da se podigne. 

Pogledajte više