IMALI SU SRCA JAČA OD NATO AVIJACIJE Potpukovnik-pilot Milutinović: Kad je Srbija zvala, niko od nas nije rekao neću
PRE ravno 24 godine, Srbija je bila zemlja heroja. Junak je bio ceo jedan narod - i vojska i civili. U odbrani od NATO agresije, posebno mesto u srcima našeg naroda pripada pilotima Ratnog vazduhoplovstva, čija je borba sa višestruko nadmoćnijim i opremljenijim neprijateljem imala epski, zavetni duh. Jedan od njih je i potpukovnik-pilot Petar Milutinović, koji je sećanje na te teške i junačke dane, prvi put u javnosti, baš za "Večernje novosti", ispričao krajem marta 2016. godine.
Privatna arhiva
Ne, nijednog trenutka nisam razmišljao da li je to let u smrt i hoću li ću preživeti „susret“ sa NATO avijacijom. Te večeri, 24. marta, poleteo sam sa aerodroma „Ponikve“ da im dokažem da mi srpski piloti nismo „mačji kašalj“, da smo pilotski osposobljeniji od njih, da smo patriote, da imamo ponos i hrabro srce. Da ćemo junački braniti svoju otadžbinu svesni da su nadmoćniji i tehnički opremljeniji, ali da nas Srbija zove i da mi tom pozivu nikada nećemo reći ne.
Ovako se svog prvog borbenog leta na avionu „mig 29“, u veče 24. marta 1999. godine, seća potpukovnik-pilot Predrag Milutinović, među kolegama poznat kao Pera Grof. Danas, 17 godina posle NATO agresije, kaže da bi učinio isto, da se nijednog trenutka ne bi dvoumio.
O svom životu uopšte nisam razmišljao – nastavlja Milutinović. – Strepeo sam samo da neću moći da uzletim, jer su „Ponikve“ već bila pogodila dva „tomahavka“. Okršaja se nisam bojao. A kad smo se „sreli“ pokazao sam im svu manevarsku i borbenu obučenost srpskih pilota, čak i na avionu koji nije bio potpuno tehnički ispravan. Vrlo brzo, gore na nebu iznad moje otadžbine uleteo sam u gnezdo od 30 njihovih aviona. Manevrima sam izbegao sve njihove projektile, ali nažalost, iako sam imao priliku da gađam, nisam mogao da ispalim naoružanje, jer mi je radar bio neispravan.
HEROJI ZA VEČNOST
ŽELIM da se znaju i nikada ne zaborave imena mojih kolega, koji su 1999. godine bili piloti aviona "mig 29" - ponosno govori Predrag Milutinović.
- Pre svih Milenka Pavlovića i Zorana Radosavljevića, koji su svoje živote dali za otadžbinu, ali i Ilje Arizanova, Nebojše Nikolića, Slobodana Perića, Dragana Ilića, Abdula Emetija, Ljubiše Kulačina i Bore Zoraje. Oni su vitezovi za ponos Srbije, heroji za večnost.
Po obavljenom zadatku, naš sagovornik je krenuo prema bazi, sletao je i bio na svega 600 metara iznad tla, kada je zbog otkazivanja generatora naizmenične struje avion pogođen. Major Predrag Milutinović spasao se katapultiranjem.
Mnogo je, posle rata, bilo priča i rasprava o ispravnosti naših „mig 29“, ali ne želim o tome da diskutujem – priča Milutinović. – I dan-danas, kao vojnik-pilot Srbije, najponosniji sam što niko od nas nije odbio da poleti. Što smo disali i mislili kao jedan, od mehaničara do pilota. Što nismo imali dilemu da li treba ući u nebeski megdan sa NATO avijacijom. To što nismo dobili zlatne pilotske značke i što su s vremenom, tiho, naši podvizi i žrtve – skrajnuti, pričaćemo drugi put. Kada je Srbija zvala, niko od nas nije rekao neću. To je naša ocena na ispitu rodoljublja.