U NORVEŠKIM LOGORIMA STRADALA I SRPSKA DECA: Mile ubijen u 11. godini
OTKAKO je sredinom januara na beogradskom Starom sajmištu, na mestu odakle su iz Beograda u Drugom svetskom ratu u logore širom Evrope transportovani mnogobrojni Srbi, počelo snimanje dokumentarnog filma "33 anđela", posvećenog srpskoj dece stradaloj u norveškim logorima, svaki dan snimanja donosi sve teže priče i frapantna saznanja o smrti naših najmlađih sunarodnika. Tako je ekipa saznala da je najmlađi stradali mališan Mile Stokrp imao samo jedanest godina.
FOTO: Privatna arhiva
- U istraživanju koje sam sproveo o stradanje srpske dece u nacističkim logorima u Norveškoj došao sam do podatka da je najmlađe dete koje je stradalo bio maleni Mile. Imao je samo 11 godina kada je odveden iz svoje kuće u Vojniću na Kordunu. Bio je samo dete i svakako nije pripadao nijednom pokretu otpora - kaže Branko Dimović Dimeski, direktor i producent filma.
On naglašava da ga je početna ideja da se na ovaj način sačuvaju od zaborava srpska stradanja, dovela do podataka da su u logorima bila i deca, a na spiskovima su uglavnom bili stariji maloletnici. Ali, kako se sve više govori o filmu, javljaju se sve češće potomci stradalih i prilažu dokaze o stradanju i mlađe dece.
SNIMAĆE I U REPUBLICI SRPSKOJ
EKIPA ovog dokumentarnog filma uskoro će snimati i u Republici Srpskoj. Osim producenta Branka Dimovića, koji dugo živi u Norveškoj, u timu su reditelj Goran Vukčević i producent Dragan Videnović. U radu na filmu učestvuju i Johanes Solberg, doktor filozofije i teologije, kao i mnogi istoričari iz Srbije i Norveške.
- Donja granica starosti stradale dece u logorima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata nažalost se pomera. U međuvremenu, dobio sam i podatake da su neka od dece iz Norveške poslata u Nemačku na prisilni rad. Mnogo maloletne dece ubijano je u logorima smrti, a neke od njih, iako su bili maloletni, nacisti su obučavali za borbu na njihovoj strani.Prema dosadašnjim podacima njih je oko pedesetak - kaže Dimović. FOTO: Privatna arhiva
Na filmu zajedno rade istoričari iz Norveške i Srbije, ceo projekat se radi volonterski, a finasiraju ga pojedinci ili ustanove koje žele da se o ovome govori.
Posle filma "Logor smrti u Karašjoku", koji govori o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u nacističkim logorima u Norveškoj, ovo je svojevrsni nastavak koji je proistekao iz prvobitnih istraživanja.