DESANKU PREDSTAVLJAJU KAO ALBANKU: Besprizorna albanska manipulacija fotografijom Srpkinje

- To je sramni falsifikat. Na fotografiji je Desa u vreme kada je prota Stevan od 1899. do 1903. bio profesor i rektor Prizrenske bogoslovije - kaže Zorica Peleš, autor biografije prote Stvana Dimitrijevića. - Ova Desina fotografija je snimljena u Ateljeu "Kenig" u Beogradu. Kosovski Albanci su neumorni u falsifikovanju istorije i slanju otrovnih komentra na društvene mreže. Čini mi se da imaju neku službu zaduženu za taj posao.

Manipulacija fotografijom može se tumačiti i kao osveta svešteniku i nacionalnom radniku Dimitrijeviću, koji je 1904. u Skopskoj Crnoj Gori formirao prvu srpsku četu, koja je štitila svoj narod od bandi albanskih kačaka i četa bugarskog VMRO.

- Prota je učestvovao i u Prvom balkanskom ratu, kao sveštenik-dobrovoljac u Trećoj armiji, pod komandom đenerala Bože Jankovića, kada je srpska vojska oslobađala Bugarsku - kaže Zorica Peleš. - Bugari su se u Prvom svetskom ratu proti Stevanu "zahvalili" hapšenjem i deportovanjem u logor, a zatim i ubistvom njegove kćeri Dese, jedinice, miljenice.

Desin portret koji se zloupotrebljava, nastao je posle povratka iz Rusije, gde je prota Stevan 1898. studirao na Duhovnoj akademiji u Kijevu.

- Desanka je rođena u manastiru Lipovcu kraj Aleksinca gde je prota bio veroučitelj - pripoveda Peleševa. - Kasnije je premešten u Niš, gde je bio pisar Duhovnog suda, a u niškoj gimnaziji je predavao veronauku i bio veliki prijatelj sa Stevanom Sremcem. Na nagovor mitropolita Mihaila prota odlazi na studije u Duhovnu akademiju u Kijevu, gde je doveo i suprugu Jelenu i kći Desanku.

Prota Dimitrijević je posle Prizrena radio kao profesor i u Skoplju i Solunu, gde je Desanki omogućavao najbolje obrazovanje.

- U Solunu je završila francuski licej i u Skoplju Učiteljsku školu - navodi Zorica Peleš. - Prevodila je za "Carigradski glasnik" priče sa ruskog, a znala je francuski, nemački, grčki i turski jezik. Svirala je divno klavir, koji je Prota poklonio 1937. godine tek osnovanoj Muzičkoj akademiji u Beogradu. Njene muzikalije poklonile su protine sestričine Muzikološkom institutu SANU. Desa je bila sjajna domaćica, otkrila sam u njenom dnevniku porodičnog budžeta, koji je vodila kada se udala za dr Dobrivoja Mitrovića, Požarevljanina, upravnika Vojne bolnice u Prizrenu. Svakoga meseca ona je iz kućnog budžeta odvajala i novac za kupovinu knjiga!

Dr Dobrivoje i Desanka su se venčali 13. jula 1914, a on je posle izbijanja Velikog rata postao upravnik jedne od dve vojne bolnice u Prizrenu, osnovane zahvaljujući proti Dimitrijeviću.

- Desa je tada bila trudna, a kada je njena majka Jelena primetila na zetu bele vaške, prenosioce pegavog tifusa, on je jednostavno rekao: "Umreću vam" - potreseno govori Zorica Peleš. - Umro je 13. januara 1915, a zatim je umrla protina majka. Desa je rodila sina Dobrivoja Duška u proleće 1915, a on je umro u julu 1916. godine. Poslala je ocu deportovanom u bugarski logor u Eski Džumaji fotografiju u crnini, da ga ubedi da je dobro. Bugari su u bolnici u Nišu ubili Desu, 5. februara 1918, ubrizgavanjem velike doze arsena. Smišljeno su pustili protu Stevana da dođe na sahranu svoje jedinice. Na fotografiji iznad njenog odra vidi se da je potpuno slomljen.

Prota Stevan je bio prvi koji je 1923. doneo humanitarnu pomoć u vreme velike gladi u Ukrajini posle dolaska boljševizma. Svedoci iz tog vremena beleže da ga je narod smatrao živim svetiteljem. Koliko su ga poštovali i ideološki protivnici svedoči podatak da je Staljin 1945. poslao vojni avion po protu Stevu i srpsku delegaciju da ih dovede na hirotonisanje novog ruskog patrijarha u Moskvi.

DUHOVNIK I NAUČNIK

PROTOJEREJ Stevan Dimitrijević osnivač je i prvi dekan Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Beogradu (1920), na kome je bio prvi profesor Istorije Srpske pravoslavne crkve. Kao profesor i rektor čuvene Bogoslovsko-učiteljske škole u Prizrenu (1899-1903; 1911-1920) predavo je petorici srpskih patrijaraha: Varnavi, Gavrilu, Germanu, Pavlu i Irineju, kao i dvojici svetitelja: vladiki Nikolaju Velimiroviću i Jovanu Šangajskom.

DRUGOVALA SA BULGAKOVOM

PROTIN profesor i prvi komšija na čuvenom Andrejevskom spusku u Kijevu bio je Afanasije Ivanovič Bulgakov. Desa je uživala da se igra sa njegovim sinom Mihailom, budućim čuvenim književnikom, autorom "Majstora i Margarite". Desu je otac vodio i u Moskvu, gde su živeli neko vreme, kao i u Petrograd, dok je istraživao po arhivima srpsko-ruske odnose.