VETROVI OPASNIJI OD ZEMLJOTRESA: Aerotunel na Mašinskom fakultetu u Beogradu ispituje uticaj strujanja vazduha na vozila, mašine i objekte

Osim za nastavu i vežbe studenata Katedre za vazduhoplovstvo, ovde se ispituje sve što se kreće u vazduhu i ono oko čega se kreće vazduh. Neke od značajnih građevina u prestonici prošle su kroz ovu "ružu vetrova" kako bi se utvrdilo kolike udare može izdržati njihova konstrukcija. Koliko su značajna ova merenja, pokazuje i nedavni katastrofalni zemljotres u Turskoj i hapšenje investitora zbog loše procenjenih temelja.

Ekipa "Večernjih novosti" posetila je Mašinski fakultet i "zavirila" u aerotunel. Naučna laboratorija, smeštena u podzemlju, deluje kao velika kapsula koja podseća na hodnike u svemirskim brodovima iz naučnofantastičnih filmova. Atraktivan, futuristički prostor, u poslednje vreme je postao popularan i za snimanje muzičkih spotova.

Prema rečima profesora Aleksandara Simonovića, aerotunel je izgradio akademik profesor Miroslav Nenadović, tadašnji dekan Mašinskog fakulteta. Tokom decenija postojanja, pored brojnih vazduhoplova, ovde su testirani čuveni motor "tomos", most "Mala rijeka" u kanjonu Morače na pruzi Beograd-Bar, rashladni tornjevi termoelektrane Kolubara B u Obrenovcu, Avalski toranj, a od novijih hotel "Metropol", Kula "Vest 65".

 - Za izgradnju Avalskog tornja veoma su bili važni rezultati dobijeni u aerotunelu - objašnjava profesor Simonović. - Na maketama su se merili pritisci na spoljnim zidovima, ispitivali karakteristični pravci vetrova i određivala raspodela opterećenja.

Viši stručni saradnik Miloš Januzović nam objašnjava da se pre testiranja pravi model zgrade koja se proverava u određenoj razmeri. Zatim se ta maketa stavlja na rotacionu platformu koja se ubacuje u aerotunel. Onda se pravi takozvana ruža vetrova i posmatra šta se dešava sa strujanjem vazduha oko tih objekata.

Profesor Časlav Mitrović, rukovodilac Centra za vazduhoplovstvo, ističe da zakon predviđa da svaki objekat koji je viši od sedam metara treba da ima sertifikat o bezbednosti na udare vetra. To se odnosi i na reklame, bilborde.

 - Merimo raspodelu pritiska po objektu i oko objekta - navodi profesor Mitrović. - Osim nas, u Srbiji to radi još samo Vojnotehnički institut. U slučaju "Vest 65" trebalo je da se vidi uticaj strujanja vazduha na zgrade koje se nalaze oko velike kule. Staklo izdržava velike pritiske, ali metalna konstrukcija koja ga drži ponekad usled velikog vakuuma to ne može. Investitori su hteli da sagrade fontanu u središtu ovog kompleksa, ali smo ih upozorili da, ako dođe vetar sa te strane, voda će poplaviti terase do trećeg sprata. Ispoštovali su sve.

Kako ističe profesor Mitrović, potvrda sa Katedre za vazduhoplovstvo je 24. i poslednji papir za dobijanje građevinske dozvole. Ali, nažalost, mnogi investitori to ne poštuju. On navodi primer Ulice Dimitrija Tucovića na Zvezdari, gde se na "svakom" ćošku nešto gradi.

 - Ne poštuju se građevinski propisi koji se tiču udaljenosti jedne zgrade od druge - objašnjava profesror Mitrović. - Najveći problem je strujanje vazduha. U Ulici Dimitrija Tucovića ima dosta vertikalnog strujanja vazduha, od Dunava pa sve do Zvezdarske šume. Kada bočno vazduh krene da struji u malom tunelu između zgrada, prozori počnu se tresu. Kod mostova se ne ispituje izdržljivost metalne konstrukcije na teret, nego na vetar. Ima mnogo slučajeva gde se most srušio zbog vetra, ne zbog zemljotresa. Mi imamo samo savetodavnu ulogu i ne možemo nikome ništa da zabranimo.

Naš sagovornik ističe da, ukoliko su rezultati testiranja negativni, investitoru se savetuje šta da ispravi i da dođe na novu proveru. Onaj ko hoće da bude ispravan, prihvati te sugestije i ponovo uradi testiranje. Oni koji su nezadovoljni, odu i ne jave se i to ne prikazuju. Profesor naglašava da su zakoni odlični, ali da se ne poštuju, zbog čega se i podnose tužbe protiv investitora koji su loše odradili temelje zgrade.