KLINTONOV RATNI POKLIČ 19. MARTA 1999: Nema više čekanja, ugroženi su američki interesi - Pet dana kasnije pale su bombe na Srbiju (FOTO)

Tadašnji američki predsednik Bil Klinton odkuku o agresiji obznanio je  19. marta 1999.  na konferenciji za štampu sazvanoj posle srpskog nepristajanja na NATO okupaciju  Kosova i Metohije.

- Nema više čekanja. Prag je prekoračen. Ugroženi su američki nacionalni interesi - najvio je Klinton bombardovanje koje je započeto pet dana kasnije.

-  Rambuje nije dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio loš diplomatski dokument koji se nikada nije trebao pojaviti u toj formi - govorio je Kisndžer.

Dokument nije želela da potpiše ni albanska delegacija, sve dok Medlin Olbrajt nije kao njihovog vođu promovisala svog pulena Hašima Tačija, koga su SAD samo godina ranije smatrale vođom terorista. Tači je sa američkom i britanskom delegacijom 18. marta u Parizu, na nagovor Olbrajtove, potpisao takozvani sporazum.  

Da su ti papiri poslužili samo kao izgovor za agresiju na Srbiju postalo je jasno već 19. marta kada je tadašnji američki predsednik Bil Klinton sazvao konferenciju za novinare na kojoj je najavio bombardovanje.  

- Dame i gospodo, kao što svi znate, mi smo već nekoliko nedelja uključeni u intenzivne napore da se okonča sukob na Kosovu. Sa našim saveznicima u NATO-u i sa Rusijom, predložili smo mirovni sporazum da se zaustavi ubijanje i da se narodu Kosova omogući samoopredeljenje i vlada koju žele i na koju imaju pravo prema ustavu svoje vlade. Juče su kosovski Albanci potpisali taj sporazum. Iako nisu dobili sve što su tražili, iako je njihov narod i dalje napadnut, oni su imali viziju da je pravedan mir bolji od rata bez pobede. Sada samo predsednik Milošević stoji na putu miru. Danas su mirovni pregovori prekinuti jer su srpski pregovarači odbili čak ni da razgovaraju o ključnim elementima mirovnog plana. NATO je upozorio predsednika Miloševića da prekine svoju nepopustljivost i represiju ili da se suoči sa vojnom akcijom. Naši saveznici su snažno ujedinjeni oko ovog kursa. I mi i oni smo spremni da to sprovedemo. Dok se pripremamo da delujemo, moramo da se setimo lekcija koje smo naučili na Balkanu - najavio je je Klinton.

Zatim je dao svoju verziju rata u Bosni i naglasio da je ovaj sukob okončan zahvaljujući "čvrstini" Amerike i njenih saveznika. U uvijenoj formi, on je tada rekao da je NATO borbardovanje Republike Srpske donelo mir. Najlicemrniji deo Klintonovog govore bio je zasnovan na Vokerovoj inscenaciji "masakra" u selu Račak, kada su novinarima prezentovani presvučeni leševe terorista OVK izginulih borbi kao nevine civilne žrtve. Klinton je ovu obmanu još malo "dosolio".

- Treba da se prisetimo šta se desilo u selu Račak još u januaru, kada su nevini muškarci, žene i deca odvedeni iz svojih kuća u jaruge, naterani da kleknu u prašinu i izrešetani - ne zbog nečega što su uradili , već zbog toga ko su bili. Sada se oko 40.000 srpskih vojnika i policajaca okuplja na Kosovu i oko njega. Naša čvrstina je jedina stvar koja stoji između njih i još nebrojenih sela poput Račka, punih ljudi bez zaštite, iako su sada izabrali mir. Da ne bude zabune, ako mi i naši saveznici ne budemo imali volje za delovanje, biće još masakra. U obračunu sa agresorima na Balkanu, oklevanje je dozvola za ubijanje. Ali akcija i odlučnost mogu zaustaviti vojske i spasiti živote. Takođe moramo razumeti naš ulog u miru na Balkanu i na Kosovu. Ovo je humanitarna kriza, ali je mnogo više. Ovo je sukob bez prirodnih granica, ugrožava naše nacionalne interese - obrazložio je Klinton ideju "humanitarnog" bombardovanja.

Današnji američki predsednik, tada senator Džozef Bajden, još od 1998. je intenzivno lobirao za rat protiv Srba, podseća novinar i analitičar Džeremi Skejhil, ratni dopisnik koji  je izveštavao iz Avganistana, Iraka, Somalije, Jemena, Nigerije, bivše Jugoslavije i drugih kriznih žarišta. On je autor i međunarodnih bestselera „Prljavi ratovi: Svet je bojno polje“ i „Blekvoter: Uspon najmoćnije armije plaćenika na svetu“ koji su doveli do nekoliko istraga u Kongresu SAD.

- Tokom 1998-1999, Bajden je vodio upornu kampanju da nagovori Klintonovu administraciju i svoje kolege iz Senata na preventivno bombardovanje Srbije, za koje je tvrdio da je neophodno da bi se sprečile operacije ubijanja i raseljavanja etničkog albanskog stanovništva Kosova.  Do marta 1999. godine, Bajdenova kampanja za rat poprimila je izgled neminovnosti. „Mislim da ćemo uskoro bombardovati“, rekao je 19. marta. „Moramo da krenemo napred sa kampanjom bombardovanja“. Odluku o odlasku u rat izrazio je velikim rečima: „U igri je cela naša politika u Evropi od kraja Drugog svetskog rata da promovišemo stabilnost i demokratiju. Kredibilitet NATO-a je u pitanju!"

Ugledni američki novinar i analitičar Džejms Bovard, ovako je komentarisao tadašnju politiku SAD:

- Klintonova administracija je 1999. godine, uprkos njihovoj užasnoj prošlosti, proglasila OVK borcima za slobodu i pružila im ogromnu pomoć. Samo godinu dana ranije, Stejt Dipartment osudio je “terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova”. OVK je bila snažno umešana u trgovinu drogom i imala je bliske veze sa Osamom bin Ladenom. Ali naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao krstaš u borbi protiv nepravde i preusmeri pažnju javnosti posle suđenja za impičment. Klintonu su pomagale mnogi besramni članovi Kongresa koji su želeli da opravdaju američka ubistva. Senator Džo Liberman (demokrata, Konektikat) nadao se da Sjedinjene Države i OVK „stoje na istim vrednostima i principima. Borci OVK bore se za ljudska prava i američke vrednosti".