LJUBOSTINJA NIJE BILA SAMO POZNATA PO KNEGINJI MILICI I JEFIMIJI: U ovom manastiru su se izrađivali najlepši ćilimi(FOTO)

Jedna od njih bili su ćilimi! Manastir Ljubostinja bilo je najvažnije sreidšte šumadijsko-moravskog ćilimarstva Srbije,a monahinje su bile nadaleko čuvene po veštini tkanja.

Lepota izrade ćilima kraj Zapadne Morave nije promakla ni čuvenom putopiscu Feliksu Kanicu.

- Ćilimovi u Trsteniku na visokoj su ceni zbog gustog i mekog tkanja-zapisao je Kanic.

Danas, 72 vredna ćilima čuvaju u Muzejskoj zbirci pri Narodnom univerzitetu Trstenik. Među najstarijim primercima su oni iz 1909.godine,a najmlađi su iz 70-ih godina šrošlog veka.Tehnika tkanja ćilima u Trsteniku,međutim, značajno je starija.

- Ta tehnika je bila poznata još u periodu neolita kome pripadaju nalazišta Blagotin i Šljivik, gde su prilikom arheoloških istraživanja pronađeni kameni tegovi za razboj - kaže Jelena Vukčević, master profesor istorije, koja je svojevremeno istraživala ćilime trsteničkog kraja. - U najvećem broju, sačuvani primerci ćilima su na nivou "šarenice". Ovaj tip, sastavljen od dve ili tri pole i ukrašen motivima pruga ili "dangi", jesu - čerge, neretko sa ornamentima.

Kada god da su nastajali,trstenički ćilimi su se izrađivali od najkvalitetnije vune.

- Vuna se dobijala šišanjem domaćih ovaca, potom se prala i sušila i grebenala na ručnim grebenima-objašnjavaju kolekcionari ćilima u Trsteniku.- Posle se prela ručno ili pomoću preslice i vretena, a na kraju se bojila.

Osim onih ukrašenih šarama, ružama, figurama, buketima, voćem, prava remek-dela je ćilim sa lavićima, koji je vlasnika štitio od „urokljivih očiju“. Ćilim sa sivim petlićem je po verovanju starih Slovena bio glavna odbrana od zlih duhova.

U prošlosti, ćilimi su služili kao prekrivači ili ukrasi. Njima se pokrivalo novorođenče, nosila ga je mlada kao deo miraza, a pokojnik se na onaj svet nije smeo ispraćati bez ćilima.