KAD SU SRPSKE NOVINE POBEDILE BEČKU CENZURU: Pre 232 godine rođeno je srpskog novinarstvo (FOTO)

Boris Subašić 14. 03. 2023. u 19:00

SRPSKO novinarstvo napunilo je 14. marta 232 godine, koliko je prošlo od istog datuma 1791. kada je iz štamparske prese u Beču, posle duge borbe sa habsburškom cenzurom, izašao prvi primerak lista “Serbskija povsednevnija novini“ (Srpske dnevne novine).

digitalna BMS

U prvoj godini izlaženja lista na naslovnici se nalazio crtež srpskog viteza sa mačem i štitom koji je krasio krst sa četiri ocila, jer su Srbi Austrije i frajkori iz Srbije bili najvažniji borci u aktuelnom ratu sa Turskom. Čim je 1792. potpisan mirovni ugovor, srpski ratnik i grb su odlukom bečke cenzure uklonjeni s naslovne strane.

Izlazak prve srpske novine bio je velika pobeda srpskog jezika i ćirilice, koji su ušli među ukupno 18 jezika i pisama koji su koriščeni u svetskoj štampi.

Dobijanje dozvole Beča za objavljivanje prvog srpskog lista u Habsburškoj monarhiji bio je mukotrpan proces, jer su Srbi posmatrani kao buntovan i državotvoran narod, pa samim tim i sumnjiv. Srpski književnik Emanuil Janković je 1789. kupio štampariju u Lajpcigu s namerom da štampa srpske novine u Novom Sadu, ali rigorozna bečka cenzura se usprotivila, jer je "srpska Atina" bila predaleko da bi efikasno kontrolisala šta to Srbi pišu. Janković je uprkos cenzorima Janković objavio pilot-broj novina i podelio ih učesnicima velikog Temišvarskog sabora , na kome se raspravljalo o značajnim srpskim nacionalnim i političkim pitanjima.

Habzburzima su Srbi bili potrebni kao protivteža Mađarima, pa su morali da odgovore na njihove zahteve za obrazovanjem i informisanjem, ali Janković je bio stigmatizovan mišljenjem bečkog štampara Josifa Kurcbeka, vlasnika carske privilegije za štampanje knjiga na srpskom i vlaškom jeziku. On je cenzuri pisao da srpski pisac želi da novine "napuni neistinama - da narod njima obmanjuje - da ih navede na krive sudove".

digitalna BMS

Car Leopold Drugi izdao je dekret o izdavanju srpskih novina 15. decembra 1790, tek pošto je dobio pozitivan izveštaj generala Šmitfelda, koji je bio carski delegat na Srpskom narodnom saboru u Temišvaru. Ovaj je sugerisao da dozvola za izdavanje srpskih novina u Beču izda braći štamparima iz porodice Markides Puljo, Georgiju i Publiju. Oni su već dobili dozvolu da izdaju grčke novine, a pošto su bili grčko-srpskog porekla srpski im je bio drugi maternji jezik. Braća Markides Puljo bili su uključeni u grčki pokret za nacionalno oslobođenje i održavali su vezu sa pesnikom- nacionalnim revolucionarom Rigom od Fere.

digitalna BMS

"Serbskija povsednevnija novini" namenjene "slaveno-serbskomu visoko-blagorodnomu kleru i narodu" od petnaestog broja promenile su ime u "Serbskija novini". Političke i vojne vesti preuzimane su iz nemačkih listova u Monarhiji, a informacije koje su se ticale Srba slali su dopisnici, srpski učitelji i sveštenici.

Zbog probelema u poslovanju i cenzure, "Serbskija novini" ugašene su 1792. godine.

Pogledajte više