NEKIM KRUŠEVLJANKAMA RODITELJSTVO JE SVAKODNEVNI IZAZOV: Naklon majkama posebne dece (FOTO)
NIKO neće pristati da se odrekne svog, da bi se posvetio tuđem životu, osim majke.
Foto:S.Babović
I samo ona nikada neće zažaliti zbog takve odluke i kada joj kažu da je rodila drugačije dete, da je bolje da ga "da u dom" i "da će imati više sreće drugi put". Ima majki, koje nisu želele da se odreknu svoje dece i nisu pomislile da je majčinstvo njihov "poziv" samo kada se rodi zdrava beba.
Ovo je priča o posebnim majkama, jer deca sa posebnim potrebama ne zaslužuju manje.
- Moja Nena je došla na svet posle teškog, vakuum porođaja - kaže za "Novosti" Kruševljanka Zorica Simić, samohrana majka. - Dijagnoza je bila retardacija psihomotorike. Invalid je 100 odsto. Ne govori, ali se razumemo. Tako je odmalena. Sama sam je podigla. Danas moja Nena ima 38 godina i još brinem o njoj tokom celog dana.
Zorica je radila u Hemijskoj industriji "Župa" i priseća se da su kolege uvek imale razumevanja. Nije bilo lako da se radi i podiže ćerka sa posebnim potrebama. Sebi je postavila zadatak da Nena što pre postane samostalna, koliko je to moguće.
- Borila sam se stvarno, odvodila je u Centar za osobe sa invaliditetom, radionice, udruženja, stvarno je postala društvena, voli ljude - kaže nam Zorica. - Pohađala je specijalnu školu, a otkako sam u penziji, još više smo zajedno. Presvlačim je, pomažem joj u svemu, svuda idemo zajedno.
Ćerka Evice Milanović ima 40 godina. Boluje od cerebralne paralize.
PODRŠKA
SVI treba da znamo da su to velike žene - kaže Snežana Stajković, predsednica Kola srpskih sestara u Kruševcu, gde su nedavno upravo majke dece sa posebnim potrebama obradovale poklonima. - Htele smo da se družimo sa njima, da ih obradujemo nekom sitnicom. Naš cilj je ovaj put bio da ove požrtvovane i hrabre majke budu u centru naše pažnje.
- Marina ne može da vodi računa o sebi, uz nju moram da budem 24 sata - priča za "Novosti" Evica. - Nigde ne radim, jer to je nemoguće. Marina je pohađala redovnu školu, završila je osam razreda. Kako provodimo dan? Zajedno smo od ujutro do uveče. Volimo da se popodne malo prošetamo, da se družimo. Imam i sina. Naša je porodica jedan tim.
Mirjana Burmudžija od prošle godine sama brine o svom Milanu(30), mladiću sa Daunovim sindromom. Prošle godine je ostala bez supruga.
- Morate da budete potpuno posvećeni kao roditelj... Jutros sam, na primer, otišla u trgovinu i samo sam mu rekla "budi tu,nemoj ništa dirati", poslušao me je, ali uvek brinem, podsvesno - priča za "Novosti" Milanova mama, koja je danas u penziji. - Mnogo je to izazovno, ali ima i težih situacija, gde su deca vezana za invalidska kolica, ne mogu da hodaju...
Koliko god da se dugo razgovara sa ovim ženama o svim izazovima majčinstva, nijedna se neće požaliti da joj je teško, ni jednom jedinom rečju.
Zorica, Evica i Mirjana su postale majke dece sa posebnim potrebama u teškim vremenima ekonomske krize što je još više otežavalo borbu za život i njihove dece i njih i njihovih porodica, a i danas nije lako. Rođenje deteta uz saznanje da ono nikada neće imati ni detinjstvo ni život kao njegovi vršnjaci i druga deca, pre dve-tri-četiri decenije, prihvatalo se kao potpuna tragedija. Neretko, uz stid.
Pitanje "da li su nekada razmišljale da svoju decu daju u dom ili na usvojenje" nismo postavili. Kada Zorica zagrli Nenu, kada se Marina nežno nasloni na Evicu ili se pogleda u Mirjanine oči kada Milan počne da se smeje, odgovor na nepostavljeno pitanje video se jasno - majke decu ne ostavljaju.