JAPANSKI PORUČNIK 30 GODINA RATOVAO SA AMERIKOM: Hiroo Onoda od 1944. do 1974. živeo kao gerilac u džungli
IZREKA da rat budi i najgore i najbolje u ljudima nikada nije bila očiglednija nego 9. marta 1974. kada je japanski poručnik Hiroo Onoda završio svoj 30-godišnji rat sa Amerikom na filipinskom ostrvu Lubang. Mršavi muškarac u dronjavoj uniformi salutirao je i u suzama predao ubojiti mač "katanu", ispravnu pušku sa 500 metaka i nekoliko granata predsedniku Filipina. Tri decenije je opstao u džungli zahvaljujući ideji vojničke časti i dužnosti, pridržavajući se naređenja iz 1944. kada je poslat na ostrvo Lubang da sabotira američki desant i izgradnju aerodroma za avione koji će bombardovati Japan.
vikipedija
On se kao osamnaestogodišnjak 1940. prijavio u vojsku a sposobnosti su ga preporučile je za čuvenu "Nakano školu" čiji su polaznici obučavani za obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, tajne operacije, sabotaže, gerilski rat. Odabran je da spreči stvaranje američke baze na ostrvu Lubang, ali japanski oficiri i vojnici brigade koje je tamo zatekao nisu delili njegove ideale i osećaj dužnosti. Većina se u februaru 1945. predala američkim invazionim snagama i Brigada Sugi svela se na poručnika Onodu i njegova tri borca: desetara Šoiči Šimadu i redove Kinšiči Kozukaa i Juiči Akacua. Oni su se povukli duboko u džunglu i preživljavali na prepolovljenim sledovanjima, a kad je njih nestalo, jeli su kokosove orahe i zelene banane.
Povremeno su radi mesa ubijali neko od goveda ostrvljana, koji su im kraj jedne krave ostavili poruku: "Rat je završen 15. avgusta. Siđite sa planine!" Četvorica ratnika su u prašumskom skloništu, mučeni od pacova, insekata, vreline i vlage, zaključili da je poruka ratno lukavstvo, smišljeno da bi ih namamili i zarobili. Nastavili su da pale pirinač ostrvljana uvereni da su oni "američki kolaboracionisti" i da rat nije završen. Meštani su organizovali hajke u kojima je nekolicina stradala, a ni vojne potere nisu bile uspešnije. U septembru 1949 vojnik Akacu se predao, a kaplar Šimada je smrtno ranjen 1953. u hajki. Preostala dvojica komandosa nastavili su rat sledećih 19 godina, kada je u vojnoj poteri ubijen vojnik Kozuka. Poručnik Onoda je ostao neuhvatljiv. Efikasniji od vojnika bio je mladi japanski avanturista Norio Suzuki koji je početkom 1974. krenuo da traži "Poručnika Onodu, džinovskog pandu i jetija, tim redom". vikipedija
Došao na ostrvo i počeo da luta Onodinom džunglom, a komandos ga je pratio i 20. februara 1974. izašao pred neobičnog i očigledno bezopasnog gosta.
- Taj hipi dečak Suzuki je došao na ostrvo da sasluša osećanja japanskog vojnika. Pitao me je zašto ne bih izašao - sećao se Onoda. Komandos je objasnio da ne može da se preda bez naređenja, a Suzuki se fotografisao sa njim i u japanskim novinama objavio snimak i priču o susretu, koja je izazvala ogromno interesovanje. Japanska vlada je pronašala Onodinog ratnog komandanta, tada prodavca knjiga. Major Taniguči je poslat na ostrvo Lubang i 9. marta 1974. je Onodi pročitao naređenje:" U skladu sa carskom komandom, Četrnaesta oblasna armija je prekinula svaku borbenu aktivnost.." Komandos je duboko potresen predao naoružanje uključujući i bodež koji mu je majka dala 1944. da se ubije ako bude uhvaćen.
Onoda je u Japanu je dočekan kao heroj, ali je bio zbunjen i razočaran nepoštovanjem tradicionalnih vrednosti. Odselio se u japansku zajednicu u Brazilu, gde se 1975. oženio i kupio imanje u prašumi Mato Groso. Brazilsko ratno vazduhoplovstvo zamolilo ga je za pomoć u obuci, a on je školu za padobrance organizovao na svojoj prašumskoj okućnici, za šta je odlikovan. Pručnik Onoda preminuo je u jaanuaru 2014. a tadašnji portparol japanske vlade izrazio je divljenje prema njegovoj volji za životom.
ŠKOLA ŽIVOTA
PORUČNIK Onoda je 1980. čuo vest o japanskom tinejdžeru koji je ubio roditelje i osato zatečen gubitkom sistema vrednosti. To ga je motivisalo da se 1984. vrati u Japan i osnuje "Školu prirode Onoda" edukativne kampove za mlade koji u prirodi uče o opstanku i neprocenjivoj vrednosti života.