LAŽNO OPTUŽEN I STRELJAN: Delo Mihaila Milovanovića, nosioca Albanske spomenice, nadživelo je ideološke dželate
HEROJ Balkanskih ratova i Velikog rata, srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, rođen je na današnji dan u selu Gostinici kod Užica. Ratnog slikara Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nosioca Albanske spomenice i Ordena Svetog Save koji je 1912. došao u Srbiju iz Minhena da bi kao dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima, a 1914. pobegao iz češkog zatvora da bi ratovao sa svojom Drinskom divizijom, komunisti su streljali u Užicu novembra 1941. pod optužbom da je "abverov i engleski špijun".
vikipedija
Rehabilitovan je tek 2007. uz obrazloženje da „nije bio ni narodni neprijatelj, ni petokolonaš, te da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga.“
Milovanović je 1905. u Minhenu postao student Akademije lepih (likovnih) umetnosti kod profesora Ludviga Herteriha, a zatim u klasi njegovog naslednika Huga fon Habermana. Diplomirao je 1909. i ostao u Nemačkoj do 1912. kada se vratio u Srbiju da bi postao doborovoljac u Balkanskim ratovima.
Tek što je skinuo uniformu i otišao na usavršavanje u Pragu, izbio je Prvi svetski rat. Uhapšen je, ali je uspeo da pobegne iz zatvora. Preko Nemačke, Poljske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije stigao je u Srbiju i priključio se kao borac svojoj Drinskoj diviziji, sa kojom je prošao albansku golgotu.
Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, naslikao je čuvene portrete srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra Prvog Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića, a napravio je i spomenik vojnicima Drinske divizije na Krfu.
Autor je i spomenika Hadži Melentiju, arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije, u manastiru Rača. Njegov spomenik komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici su uništile ustaše u Drugom svetskom ratu. Milovanović je napravio mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu i spomenik srpskim ratnicima u istom gradu. Spomenik srpskim ratnicima-mučenicima su komunisti oskrnavili 1947. uklanjanjem grba Srbije i dvoglavog orla s krstom i krunom iznad grba. vikipedija
Milovanovićevo slikarstvo odlikuje preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, a njegove izložbe između dva svetska rata bile su izuzetno posećene. Napisao je i roman "Lendina vodenica", koji je odštampan više od pola veka nakon što je veliki umetnik streljan.
Posle Aprilskog rata, Milovanović se vratio u Užice gde je iskoristio poznanstvo s kolegom sa studija, ocem nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena, da oslobodi nekoliko talaca. vikipedija
U vreme „Užičke republike“ to ga je koštalo glave. Komunističke vlasti hapse Milovanovića pod optužbom da radi, istovremeno, za nemački Abver i englesku obaveštajnu službu! Streljali su ga 28. novembra 1941. a tek 2007. godine odlukom Okružnog suda u Užicu veliki umetnik i srpski ratni heroj je rehabilitovan uz obrazloženje "da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga.“