ŽENE ĆE SPASITI I STARE ZANATE: Kruševljanka Jelena Veljković (33) najbolja obućarka Centralne Srbije (FOTO(VIDEO)
JELENA Veljković(33) iz Kruševca najbolja je obućarka u Centralnoj Srbiji i jedna od retkih žena, koja je nastavila tradiciju zanata,a da toj istoj tradiciji „prkosi“, jer obućarstvo važi za muški „zanat“.
Foto:S.Babović
Ovog 8.marta, lepu Jelenu zatičemo u novoj radnji, ali starom poslu deda Bratislava Milosavljevića,koji je za života bio poznat kao „Bata Šuce“. Stari obućar Bata postao je zanatlija davne 1956.godine i njegov posao nasledila je pre 11 godina unuka,junakinja naše priče.
- Obućarska radnja traži roba, morate da radite po ceo dan i nije uvek lako-svedoči za „Novosti“ obućarka Jelena.-Trudim se da što više radim, ali imam mnoge druge obaveze.Majka sam dvoje dece, tu su i obaveze po kući.Kada ste preduzetnica,još zanatlija,morate sve to da usaglasite.
Jelena je majstor za opravljanje nemogućeg,posebno patika. Mušterijama koji su već dali dosta para za skupu obuću,svaka popravka se isplati.Zlatne sredine u platežnoj moći nema:mušterije ili s vrata pitaju koliko košta popravka ili ne pitaju koliko košta, već samo traže da im se reši problem.
-Osnovni alat je oštar nož, a jednako su važna klešta,fen za grejanje lepa,i naravno mašina za šiće-predočava nam Jelena Veljković.-Fina obrada nekada potraje satima,ali kupci vole pdeantnost.Zato i dolaze. Dobrog od lošeg obućara razlikuje da li nešto rade „po zanatu“. A glavni ocenjivači su mušterije, one su uvek u pravu i najbolje znaju.
Za razliku od vremena deda Bate Šuca,kada je posebna komisija ispitivala,ocenjivala i na kraju davala licencu,danas svako može da se proglasi obućarem. Otuda se Jeleni i njenom ocu, Branislavu,koji joj pomaže u radnji, neretko dešava da popravljaju tuđ rad.
IZBORILA SE ZA RAVNOPRAVNOST
JELENA je pored brojnih priznanja i dobitnica prve nagrade u kategoriji „Privrednica koja se bavi zanimanjem,koje nije karakteristično za žene“. Priznanje joj je 2019.godine dodelio Savet za rodnu ravnopravnost grada Kruševca.
-Iako godinama radim i dalje smatram da nisam sve naučila,obućarstvo je zanat koji se usavrašava tokom cele karijere-kaže Jelena.-Potrebno je dosta vremena. Samo da lepo naučim da radim, bilo mi je trebno oko tri godine. Neko ne nauči nikada. I za ovaj zanat,potrebni su talenat i ljubav.Zato sam odabrala da budem obućarka, a želja mi je posle završene gimnazije bila da se bavim medicinom.
Možda spletom životnih okolnosti nije uspela da leči ljude,ali njene mušterije smatraju da je njen rad-lekovit. Osim što popravlja sve vrste obuća, u Jeleninoj radnji oživljavaju i gotovo uništene tašne, koferi, rančevi,kaiševi. Sve te neizostavne muške i ženske modne „dodatke“ ume i sama da sašije.