BUDUĆNOST PRIPADA RATOVIMA CIVILIZACIJA: Borba za očuvanje tradicije i porodice je faktor ujedinjenja

Proksi-rat "kolektivnog Zapada" sa Rusijom preko leđa Ukrajinaca potvrđuje predviđanje da će ratovati civilizacije, ali ne i očekivanje da će se doći do velikog sukoba pravoslavaca i muslimana. Hantington je na osnovu sukoba u BiH prognozirao sudar ovih civilizacija širom Evroazije, u kome bi se one iskasapile i iscrpele. Iskustvo sa Balkana je pokazalo da takve ratove "civilizovani" Zapad smiruje svojim vojnim intrevencijama, kolonijalnim trupama i administracijom. U Rusiji je to očigledno pažljivo posmatrano i analizirano pa, na iznenađenje Zapada, u Ukrajini od početka sukoba na istoj strani vojuju pravoslavni Rusi i muslimani Čečeni, koji su ne tako davno ratovali međusobno! Neki naučnici u tome vide klicu nove evroazijske civilizacije.

- Rat u Ukrajini kao da pokazuje da i stare ideje i oštre granice diferencijacija polako počinju da blede. Ko bi posle slika iz razorenog Groznog od pre petnaest-dvadeset godina pomislio da je moguće da se na prvoj liniji fronta sa nekim nominalnim pravoslavcima ili hrišćanima u Donbasu mogu naći čečenski dobrovoljci, a da su oni pritom na ruskoj strani? Vera, tradicija, porodica - to su faktori koji će u budućnosti verovatno objedinjavati ljude raznih konfesija, pre svega muslimana i pravoslavaca. Na to će ih naterati sve agresivnija propaganda neoliberalnog Zapada. Naravno da to iskustvo saradnje ili upućivanja jednih na druge bar po pitanju izbora "manjeg zla" nije lišeno i istorijskog uporišta. Setimo se reči Luke Notarasa prilikom opsade Carigrada, kada mu je pomoć sa Zapada bila uslovljavana unijaćenjem: "Draži mi je turski turban od latinske mitre". Srpsko iskustvo sažima stih narodne pesme: "Latini su stare varalice" - kaže istoričar dr Nemanja Dević.

Rat u Ukrajini je potvrdio Hantingtonove reči da se civilizacije razlikuju u pogledima na odnose između Boga i čoveka, pojedinca i grupe, građanina i države, roditelja i deteta, muža i žene, prava i odgovornosti, slobode i autoriteta.

- Ove razlike rezultat su vekova. One neće brzo nestati. One su daleko temeljnije nego razlike između političkih ideologija i političkih režima - govorio je Hantigton.

Zapad ga u ovom delu nije dobro razumeo.

- Rat civilizacija je ideja nastala na posthrišćanskom Zapadu, koji bi hteo da, po svaku cenu, sačuva svoju hegemoniju, uprkos dekadenciji. Hantigntonova ideja o sukobu civilizacija nastala je na temeljima zapadnog imperijalizma. On se formirao u Srednjem veku na osnovu rimokatoličkog prozelitizma, koji je imao univerzalne pretenzije. Rusija je, sa druge strane, zemlja koja se uobličila na vizantijskim tradicijama zajedničkog života više naroda u multikonfesionalnom društvu, pri čemu je jezgro ruske civilizacije pravoslavna vera, koja nikad nije bila inkvizitorskog duha. Rusija ima preko dve stotine naroda i etničkih grupa, koje nije istrebila onako kako su istrebljeni Indijanci u SAD. Država finansira predstavnike malih naroda da ostanu ono što jesu i da ne menjaju svoj identitet. Zato Ramzan Kadirov može da poruči svojim istovercima širom sveta da država za koju se bori ne vređa muslimane i ne da izrugivanje Kuranu. Rusija će uspeti da, sa ostalim narodima, stvori novi svet ako odoli iskušenju imperijalizma, i svakom omogućiti da živi i razvija se u skladu sa samosvojnim osnovama svog postojanja. Kako je govorio veliki mislilac knez Trubeckoj, ne postoje više i niže kulture. One su samo različite. I tu je blagoslov i nada za čovečanstvo - kaže filolog i istoričar dr Vladimir Dimitrijević.

On podseća na reči pokojnog ruskog mislioca Aleksandra Panarina, rodom sa Donbasa, koji je smatrao da "savremena Rusije neće i ne može biti velika sila dok ne izgradi svoju ideologiju, a ona znači spoj onog najboljeg iz hrišćanstva i prosvetiteljstva, uz stajanje na stranu svih poniženih i uvređenih ovoga sveta".

- Za razliku od NATO Imperije, koja vodi svetski rat protiv sirotinje, Rusija, govorio je Panarin, mora stati na stranu potlačenih, i dići steg odbrane osnovnog čoveštva pred licem totalitarnog globalizma. Po Vladimiru Možegovu, danas je Zapad prestao da bude hrišćanski, i Evropa više nije Evropa. Dužnost je Rusije da bude nosilac svih tradicionalnih vrednosti Evrope, ali i Azije. Ono što su Evropljani odbacili, od vere i porodičnih vrednosti do slobode mišljenja, Rusija mora čuvati kao svoju riznicu. Nasleđujući vizantijsku tradiciju multikulturalizma zasnovanog na religioznoj ontologiji koja svet doživljava kao mnogoliko delo Gospodnje, Rusija, u svetu koji se menja, mora svakom ponuditi da ostane to što jeste i da se pridruži horu blagoslovene ljudske različitosti - naglašava dr Dimitrijević.

Istoričar dr Nemanja Dević izazvao je nedavno izuzetnu pažnju predviđanjem da se nazire nova blokovska podela sveta, u kojoj će jednu osovinu činiti Rusija i Kina, a drugu Zapadna civilizacija.

- Ovaj prvi blok objedinjuje različite civilizacijske, verske i nacionalne razlike i to je nešto što je sasvim nova postavka stvari; pogledajmo odnos pomirenog pravoslavlja i islama kroz primer zajedničke borbe ruskog i čečenskog naroda. Za drugi blok zajednički imenitelj je pre svega rusofobija, koja se uprkos svemu (i periodima ruske maksimalne kooperativnosti) u elitama na Zapadu nije promenila vekovima - rekao je dr Dević.

NOVA VIZIJA

PREDVIĐANjA geopolitičke budućnosti 1990-tih su obeležile dve škole mišljenja: Fukujamina teza o "kraju istorije" koja liči na viziju o zemlji Dembeliji i Hantigtonova o "sukobu civilizacija" koja se činila dosta izglednijom, kaže dr Nemanja Dević:

- Tvrdnja da se civilizacije, determinisane verskim i istorijskim karakteristikama, na mestima gde se susreću obavezno i sukobljavaju, posle ratova na Balkanu 1990-ih posebno je dobila na važnosti i istinitosti. Kako posle "Oluje" iz 1995. govoriti o mogućnosti da hrvatsko društvo bude multietničko, tolerantno i istinski demokratsko? Nažalost, mnogima se ideje o "političkim nacijama" (jedna država-jedan narod) iz 19. stoleća i dalje čine privlačnim. Možda je vreme da počnemo da tražimo odgovore, mimo Fukujame i Hantigtona, i postavimo novu teoriju o budućnosti. Iako bremenit verskim sukobima, Balkan, mesto kulturne i jezičke sličnosti, mogao bi u drugačijem ambijentu da postane i jedno od oglednih polja politike dijaloga i saradnje - kaže dr Dević.

ŠOVINIZAM ZAPADA

POSLE razornih iskustava Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije ruski filosof i lingvista, knez Nikolaj Trubeckoj je Dvadesetih godina dvadesetog veka objavio knjigu "Evropa i čovečanstvo", koja se bavila izazovima evropocentrizma i do dans nije izgubila na aktuelnosti kaže dr Valdimir Dimitrijević:

- Osnovna teza ove knjige je da su zapadnoevropski šovinizam i zapadnoevropski kosmopolitizam lice i naličje iste stvarnosti: egocentrizma Romanogermana koji tvrde da je njihova kultura najviša i univerzalna. Evo kako knez Trubeckoj ocenjuje zapadnoevropski kosmopolitizam:„Psihološka osnova kosmopolitizma ista je kao i osnova šovinizma. To je vrsta one nesvesne predrasude, one posebne psihologije, koju je najbolje nazvati egocentrizmom. Čovek s jarko izraženom egocentričnom psihologijom nesvesno smatra sebe centrom vaseljene, krunom stvaranja, najboljim i najsavršenijim od svih bića“. A kako Romanogermani nameću svoj kolektivni egocentrizam i kako ostvaruju svoju premoć u svetu? Jednostavno: silom. Trubeckoj ističe da ruska i druge nezapadne kulture nisu ni bolje, ni gore od romanogermanske; one su, prosto, različite. Pravo na različitost je osnovno pravo ljudi i naroda, jer, po ruskom filosofu, nijedan normalan narod na svetu, a naročito narod koji ima svoju državu, ne može dobrovoljno dopustiti uništavanje svoje nacionalne fizionomije u ime stapanja s drugim narodima.