"JUGOSLAVIJO" NA BIS PA U POLICIJU: Najveći hitovi naše narodne muzike imaju svoju verziju i na rumunskom

U prvom redu reč je o velikom hitu Tome Zdravkovića "Sliku tvoju ljubim", čiji je prepev postao sastavni deo rumunskog folklora. Takođe, i "Ti si žena mog života" Miroslava Radovanovića, odnosno Radeta Jorovića, smatra se izvornom rumunskom pesmom, iako je snimljena tek nakon što je originalna verzija na srpskom jeziku postala hit i van granica tadašnje Jugoslavije.
- Prepevavali su Rumuni i pesme Dragana Kojića Kebe, Tozovca, Zvonka Bogdana, Zorice Brunclik. Svojatali su čak i "Odakle si sele" Snežane Đurišić, što je posebno interesantno, budući da se u toj pesmi govori o mladoj Srpkinji i našoj tradicionalnoj nošnji - otkriva, za "Novosti", Predrag Peca Adžić, Srbin iz Temišvara, koji je ovu temu obradio u autorskom dokumentarnom filmu "Ko to tamo kanta (peva)".

Prevođenje srpskih pesama na rumunski jezik je, kaže, počelo još 1954. godine, kada je u Temišvaru osnovan Srpski državni ansambl. Ansambl je nastupao širom Rumunije, pa su tako i naši hitovi postali veoma slušani među rumunskim življem.

- Popularni rumunski pevač Petrika Mojse, koji je, inače, sarađivao sa muzičarima iz našeg ansambla, prvi je shvatio da Rumunima izuzetno prija srpski melos, pa je došao na ideju da prepevava naše pesme. Naravno, bez plaćanja autorskih prava. Koristio je originalnu muziku i aranžmane, ali je tekstove korigovao po svom nahođenju i to je zaista dobro zvučalo - objašnjava Adžić.

Srpski državni ansambl je odlukom ministarskog saveta socijalističke Rumunije ukinut 1970. godine. Nakon toga osnovan je Muzički profesionalni folklorni ansambl "Banatul", u okviru kog je nastupala i srpska folklorna grupa "Kolo". Osamdesetih godina, kada je pevač bio Pera Todorović, popularnost "Kola" je bila toliko velika, da su za Rumune oni bili nešto poput Bitlsa. Tada je i počela masovna obrada poznatih srpskih numera, jer je za brojne rumunske izvođače upravo to predstavljalo siguran put do slave.

- Rumunija je tada bila pod Čaušeskuovom diktaturom. Vlastima se nimalo nije svidelo to što srpska muzika i, generalno, srpska kultura imaju tako snažan uticaj na njihovo stanovništvo. Smatrali su da Srbi kvare rumunski folklor. Zato su počeli da zabranjuju koncerte naših ansambala. Čak su im ukidali i dozvole za rad, ali je narod, uprkos tome, nastavio da sluša naše pesme - pripoveda Adžić.

Vrhunac kontrole rumunske vlasti nad srpskom muzikom bilo je formiranje posebne komisije, koja je kontrolisala tekstove svih pesama koje su izvodili naši ansambli. Nepodobne nisu smele da se pevaju. Recimo, zbog numere "Jugoslavijo", pevači su morali da idu na informativne razgovore. U pritvoru bi provodili i po dva dana, kao najgori kriminalci, jer su pevanjem veličali Jugoslaviju.

- Kada je jednom prilikom Novica Negovanović gostovao u Temišvaru, za bis je nenajavljeno zapevao "od Vardara pa do Triglava". Lokalni muzičari su znali da je to bilo zabranjeno, ali su nastavili da sviraju. Čim su počeli da silaze sa bine, dvojica u kožnim mantilima su pola orkestra odvela u stanicu, gde su celu noć davali izjave - kaže Peca Adžić.

Poslednji pokušaj vlasti da iskoreni direktan upliv srpske muzike u rumunsku bio je gašenje "Kola" 1990. godine. Ipak, uticaj naših narodnjaka na tamošnje muzičare, veli sagovornik "Novosti", i danas se oseća, iako više nema klasičnih obrada pesama. Sada se stvar, donekle, i obrnula, pa pojedini naši izvođači obrađuju rumunske pesme modernog zvuka.

SLAVILI I SRPSKU NOVU GODINU

KOLIKO su Rumuni voleli srpsku muziku, pa čak i pojedinci koji su bili zaduženi da kontrolišu šta srpski ansambli pevaju, govori i to što su dozvoljavali našim ljudima u Temišvaru da slave srpsku Novu godinu i onda kada je to u Jugoslaviji bilo zabranjeno. Tim novogodišnjim zabavama, koje su zvanično bile prijavljivane kao proslave jubileja raznih udruženja, prisustvovali su i Srbi i Rumuni. Simptomatično je to da Rumuni i danas u velikom broju dolaze u Srbiju 13. januara na organizovane dočeke.