KORPE NEĆE IMATI VIŠE KO DA PLETE: Korpar Svetislav Milanović iz sela Lovci nadomak Jagodine stari zanat i u osmoj deceniji čuva od zaborava

Iako u osmoj deceniji trudi se da ovaj zanat sačuva od zaborava, pletući ne samo korpe, već i balone za rakiju i razne suvenire.

Sveta je pored toga što je pletar, još i poljoprivrednik i vredan domaćin, koji će se, kaže, korparstvom baviti sve dok god ga ruke budu služile. Želja mu je da postane i član Udruženja za negovanje starih zanata. Njegovi proizvodi nalaze se u domovima širom bivše Jugoslavije, jer ih je prodavao po vašarima, a mnoge, poput balona od 60 litara, radio je samo po narudžbini.

- Ne postoji korpa koju ne znam da ispletem, niti postoji ona za koju nemam kalup. Danas mogu da napravim najviše četiri korpe, jer me zabole ruke. Dok sam bio mlađi, mogao sam i šest. Pletem i osećam kao da me deda Kristivoje, solunac, i otac Dragoljub, prvoborac, posmatraju - kaže Svetislav.

Penziju je, ova starina, stekla u Fabrici "Kablova" na poslovima auto-farbara, a težak korparski-pletarski zanat savlado je odlično, jer se s njim upoznao u najranijem detinjstvu. Zavoleo ga je još dok je gledao kako deda i otac vešto prepliću pruće. I on je brzo počeo da vlada nožićem i makazama. Prvo je sekao drvca za pletenje korpi, a onda je i sam počeo da ih izrađuje.

- Lako sam ušao u štos. U početku nije bilo baš dobro, ali je ličilo na korpicu. Kada sam potpuno ovladao zanatom, morao sam da ispletem tri korpice, pa da idem na igralište, a otac mi onda poveća normu na četiri - priseća se Svetislav s osmehom i dodaje da je ovaj zanat othranio njegovu porodicu i otškolovao njega i sestru Svetlanu.

Iako ima volje da nekome prenese svoje umeće, mladi nisu zainteresovani da uče. Njegov sin nije želeo da nastavi tradiciju svojih predaka, a kako ima šest unuka, svestan je da ni one neće postati pletari, tako da će Svetislav biti poslednji korpar-pletar iz porodice.

NESTAŠICA REPROMATERIJALA

SVETISLAV korpe plete od takozvane vrbe amerikanke, odnosno američkog pruća, i od žute vrbe, koje ima u našim krajevima. Reč je specijalnim vrstama, koje se otapaju u vodi, kako bi mogle da se savijaju. Do repromaterijala je sve teže doći, pa mora da ide u Banat, po mestima kraj Dunava i Požarevca.