NAŠOJ DECI BUDUĆNOST JE U SRBIJI: Filipinka DŽej An u Novom Sadu svila porodično gnezdo sa Mladenom

Iako su u braku već deceniju, gotovo polovinu zajedničkog života proveli su po belom svetu, a od pre pet i po godina, na insistiranje simpatične Filipinke, "usidrili" su se na Dunavu, u Srpskoj Atini, u koju se zaljubila već pri prvom dolasku 2017.

Novi Sad doživljava kao svoj grad i ne krije da joj je prirastao srcu, a njihovi sinovi Stefan (10), iako rođen na Filipinima i Andrej, koji je na mamin rođendan, 25. oktobra 2019. došao na svet u novosadskom porodilištu, podjednako dele ljubav prema ovom gradu.

- Mnogo sam za ovih pet i po godina naučila o ljudima u Srbiji, i zaista ste divan narod - na dosta dobrom srpskom jeziku priča nam Džej An, a osmeh joj ne silazi s lica. - Naučila sam običaje, da pripremam ovdašnja jela, a za to sam neizmerno zahvalna svekrvi Radi, koja od prošle godine, nažalost, više nije sa nama. Trudim se i dalje da sama što više naučim, jer ovde se od prvog dana osećam kao među svojima.

Na početku, kada su odlučili da siđu sa prekookeanskih brodova, gde su oboje godinama radili, Džej An kao fotograf, a Mladen kao konobar, i gde se 2010. na Floridi rodila njihov ljubav, nije im bilo lako. Venčali su se 28. decembra 2011. na Filipinima, po tamošnjim običajima, uz blagoslov porodice Džej An. Tamo im se rodio i prvenac, a nekoliko meseci kasnije su spakovali kofere i došli u Novi Sad.

- Teška srca smo Stefana ostavili kod Mladenove majke u Stanišiću kod Sombora, a mi smo se ponovo vratili na brod - priseća se naša sagovornica tih, za njih kao roditelje, najtežih trenutaka.

- Zbog mojih master studija smo otišli u Australiju, ali posle dve godine, i pored ponuda za dobro plaćene poslove inženjera elektronike, odlučili smo da sve to ostavilo i vratimo se u Novi Sad. Za našu decu je mnogo bolji život u Srbiji.

Mladen, pak, kaže da su prevagnule nostalgija i zajednička želja da im sin odrasta u Srbiji i da nauči srpski jezik. Ni detetu, ni Džej An nije bilo lako da ga savladaju.

Radovali su se svakoj novoj reči koju izgovore, a kada je Stefan pošao u prvi razred, mama Džej An je sa njim učila azbuku i da čita ćirilicu. I uspela je.

- Moram još mnogo da učim, jer bolje čitam nego što govorim - priča Džej An, ističući da je neizmerno srećna što je prošle godine dobila stalan boravak u Srbiji.

- Sanjam još da dobijem i srpski pasoš. To bi mi baš značilo. Ovde su dobri ljudi, a to je ispred novca. Dirnuta sam dobrotom i ljubaznošću ljudi.

Od učenja gramatike i pravopisa, Džej An je, kako priznaje, mnogo lakše išlo s receptima.

Uz svekrvu je naučila da kuva sarmu, podvarak, paprikaš, pasulj, da mesi štrudlu.

Nasledila je njen kuvar s ručno ispisanim receptima. Kao i svaka naša domaćica, sprema i zimnicu, kiseli kupus, kuva paradajz, a čvarke, slučne filipinskom ćićaronu, obožava. Naučila je Filipinka i srpske običaje, posebno za Božić, Vaskrs i slavu, a često odlazi i u crkvu.

ZEMLjA ZANIMLjIVIH I DOBRIH LjUDI

ODLAZAK na pijacu za Džej An je veliko zadovoljstvo. Na tezgama prepunim voća i povrća nađe, kaže, sve što joj treba, a i prodavci, na njoj omiljenoj Futoškoj pijaci, već su je dobro upoznali.

- Volimo da putujemo i bili smo u mnogim krajevima Srbije. Ima mnogo toga da se vidi, upoznajemo zanimljive, dobre ljude, i svuda sam lepo prihvaćena.