TESLA - GENIJE KOJI I DALJE OKREĆE SVET: Na Božić se navršava 80 godina od smrti jednog od najumnijih ljudi

Imao je 87 godina i stotine patenata i pronalazaka koji su mu doneli slavu, ali ne i bogatstvo. Bio je siromašan i u dugovima. Ali i osam decenije posle njegove smrti, sigurno je da je naučnik koji se pominje svakog dana i genije koji i dalje okreće svet.

Opelo je održano 10. januara u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Kovčeg je bio prekriven američkom i jugoslovenskom zastavom. Na večni počinak, po njegovoj želji, ispratila ga je muzika koja je svirala Šubertovu kompoziciju "Ave Marija" i "Tamo daleko". Pesmu "Tamo daleko", koja ga je podsećala na Srbiju, odsvirao je njegov prijatelj Zlatko Balaković u pratnji hora "Slovan". Teslu je ispratilo više od 2.000 ljudi, a u povorci su bili i državnici, slavne ličnosti, nobelovci.

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje svih njegovih ličnih stvari i dokumenata, iako je bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane SAD kontaktiralo sa FBI, a Teslina dokumenta proglašena su vrhunskom tajnom. Njegov sestrić Sava Kosanović uspeo je da dođe do dela njegovih ličnih stvari i da ih prenese u Beograd. Ta njegova zaostavština, kao i njegova urna, u Beogradu su, u muzeju koji nosi njegovo ime.

Nikola Tesla rođen je u selu Smiljane u Lici, kao četvrto od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine. Karijeru je počeo u Mariboru kao pomoćni inženjer 1878, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet u Pragu. Kasnije se zaposlio u Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, a potom u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. U junu 1884. odlazi u SAD, gde ostaje do smrti.

- Za izumiteljsku žicu dugujem zahvalnost majci, ali vežbe koje mi je otac davao bile su veoma korisne - govorio je Tesla. - Sadržavale su mnogo zadataka, na primer pogađanje tuđih misli, otkrivanje raznih grešaka ili izraza, ponavljanje dugih rečenica i računanje napamet. Te su mi dnevne vežbe ojačale pamćenje i razum. Bile su nesumnjivo veoma korisne.

Tesla je jedan od najvećih izumitelja na polju električne energije. Njegovi najznačajniji pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Otkrio je, takođe, jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Tesla, i danas nedostižan genije, zaslužan je za 700 izuma od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata. Po njemu je nazvana jedinica za merenje jačine magnetnog polja. Njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska.

Družio se Tesla sa piscem Markom Tvenom i glumicom Sarom Bernar. Tven je obožavao da boravi u njegovoj laboratoriji. A, Tesla je bio zanesen poezijom Jovana Jovanovića Zmaja.

Tokom jedine posete Beogradu, 1892. godine, organizovan je banket njemu u čast. Tom događaju je prisustvovao i "čika Jova" koji je napisao pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd". Zmaj je retko recitovao svoje pesme, ali ovog puta je napravio izuzetak. Tesla je bio istinski ganut. Narednih godina strastveno je prevodio Zmajeve stihove i objavljivao ih u Century Magazine, čiji je urednik bio njegov prijatelj Robert Džonson.

Tesla je nepresušna inspiracija ne samo naučnicima, već i piscima i drugim umetnicima. O njemu je napisano mnogo knjiga i snimljeno više filmova. U "Prestižu" njegov lik tumači Dejvid Bouvi.

SOBA 3327

POSLEDNjIH deset godina života Tesla je proveo u hotelu "Njujorker". Soba 3327 bila je spavaća, dok je u sobi 3328 radio. Novoizgrađeni hotel Tesla je izabrao zato što je bio blizu njegove laboratorije na uglu 40. ulice i Šeste avenije. Danas taj deo Njujorka nosi ime Ugao Nikole Tesle. A, u hotelu "Njujorker" ističu da skoro da nema dana da neko ne dođe i zatraži da vidi sobu 3327 i 3328 na 33. spratu, gde je živeo Tesla…

ODAN SRPSTVU I PREKO MORA

TESLA je 1. juna 1892. doputovao u Beograd, prvi i jedini put. U srpsku prestonicu je došao na poziv Đorđa Stanojevića, rektora Beogradskog univerziteta. Tada je održao govor koji se i danas pamti:

"Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. (...) I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao. (...) Ja sam - kao što vidite i čujete - ostao Srbin i preko mora (...)"