MORSKA SVILA OD PALASTURE: Jedinstvena, zlatna tkanina dar neugledne, danas ugrožene školjke (FOTO)

Školjka palastura, sve do osamdesetih godina prošlog veka bila je nezaobilazni suvenir koji je podsećao na letovanja na jadranskoj obali. Lepezasta, hrapava spoljna strana bila bi očišćena, a fina unutrašnja oslikana, obavezno uz poruku: pozdrav sa  Jadrana. Uprkos toj popularnosti ni tada a ni danas o palasturi se ne zna mnogo, a skoro sasvim zaboravljena je veština tkanja morske svile od končića kojima se palastura vezuje za morsko dno.

Ono što je u opisima ove školjke uobičajeno jeste da je ona najveća mediteranska školjka latinskog naziva Pinna nobilis. Svetlo smeđe je boje, prekrivena algama i sunđerima, ali je unutrašnjost nežna, delimično prekrivena sedefom. Školjka rađa biser, nepravilnog oblika i žućkaste boje, ali prirodni. Osim ove, skoro sasvim je zaboravljena priča o morskoj svili, jedinstvenoj, skupocenoj,finoj tkanini pravljenoj od dugačkih proteinskih niti-končića koje ispušta palastura da bi se njima pričvrstila za morsko dno.

Ove niti su jake i snažne a supstancu od kojih nastaju i koja u dodiru sa morskom vodom formira nit luči žlezda palasture. Ti končići mogu biti dugi do šest, sedam centimetara, a da bi nastala morska svima oni se  suše i upredaju. Posle obrade limunovim sokom dobijaju zlatnu boju koja se nikada ne ispira. Ovo je tkanje kažu finije od svile koju poznajemo, lagano i veoma toplo. Morska svila proizvodila se u oblasti Mediterana sve do početka dvadesetog veka.

Prema podacima koji su dostupni na Internetu, o morskoj svili je poslednji, na italijanskoj obali Jadrana, pisao Federiko de Ćesio, a na Siciliji živi žena koja zna tajnu ovog neverovatnog tkanja. Za svet je ljubomorno čuva, a prenosi svojoj mlađoj ćerki i u malom muzeju predstavlja predmete tkane od morske svile, za koju kažu da je toliko lagana da par ženskih rukavica može stati u orahovu ljusku.

Prvi zapis o morskoj svili nalazi se u jednom grčkom tekstu a navode se i podaci da je dugo, sve do vremena Mletaka porez mogao biti plaćen umesto novcem platnom od morske svile...

U Bokokotorskom zalivu naseobine palasture proredili su odavno prekomeran izlov, zagađenost mora, menjanje obalnog ruba, preterana gradnja, pa je ova školjka minulih decenija postala jedna od najugruženijih vrsta na Jadranu. Kao nekim čudom, proteklih nekoliko godina palastura se ponovo nastanjuje u vodama zaliva. Prvo novo naselje primećeno je kod rta Sveta Nedelja u Kamenarima, potom u Donjoj Lastvi, a sada ih ima i na drugim lokacijama. Proviruju iz polja morske trave posejdonije u većim grupama, na samo nekoliko metara od obale, i na metar dubine, pa ih je, kada je more mirno, moguće videti i sa kopna.

Premda je povratak palasture dobra vest, treba biti oprezan, savetuju stručnjaci jer se neretko u prirodi dešava da neke vrste, kada su ugrožene, reaguju prekomernim razmnožavanjem, ne bi li tako osigurale opstanak. Palastura je na Jadranu u vreme nekadašnje Jugoslavije bila zaštićena. Stroža zaštita propisana je i u Evropskoj uniji. Tako je zabeleženo da je 2012. godine kada je počelo vađenje broda „Kosta Konkordia“ oko 200 školjki premešteno na drugu lokaciju da bi ih zaštitili od stresa i inžinjerijskih zahvata.