DEO JETRE DALA KOLEGI: Tamara Morović, iz jedinice "Kobre" pokušala da spase život Dušanu Kuskovskom
PRIČE o požrtvovanju i junaštvu ne odigravaju se samo na bojištima, već i u arenama svakodnevnog života. Iako samohrana majka, Tamara Morović (42), iz Beograda, pripadnica elitne jedinice Vojske Srbije "Kobre", odvažna žena sa hrabrim srcem vojnika, nije oklevala ni tren u želji da spase život kolegi. Bez dvoumljenja donirala deo jetre Dušanu Kuskovskom, obolelom od autoimune bolesti, primarnog sklerozirajućeg holongitisa.
Privatna arhiva
- Dušan je karijeru u VS, prekinuo kad mu je 2017. dijagnostikovana teška bolest - priča Tamara. - Dugo je tražio donora za operaciju u Beču, a novac je obezbedio vojni fond zdravstva. Rečeno mu je da dođe sa donorom. Posle nekog vremena, rekao mi je da ga još traži. Pomislila sam na njegove ćerkice, da treba da rastu uz oca, setila sam se da smo ista krvna grupa, i prelomila. Svesno sam ušla u rizik.
Priprema za transplantaciju bila je puna izazova.
- Prijavila sam se na VMA. Počele su dugotrajne provere, analize kompatibilnosti naših organa - kaže Tamara. - Dugo je trajalo odobravanje zahteva za intervenciju u Austriji, a svaki trenutak Dušanu je bio dragocen. Odbili su nas zbog sumnje od komplikacija i stava etičke komisije da se ukoliko donor i pacijent nisu u rodbinskoj ili emotivnoj vezi, zahtev za transplantaciju ne prihvata. Dušan je izgubio nadu i potražio pomoć u Turskoj. Ubrzo je stigao pozitivan odgovor iz bolnice. Foto: Privatna arhiva
Krajem aprila 2023. urađena je transplantacija.
- Sećam se osećaja pobede kad smo se probudili iz anestezije. Obe operacije su bile komplikovane. I pored neizdrživih bolova oboma nam je bilo puno srce. Verovali smo da smo uspeli - govori Tamara.
Svaki dan bio poklon
DUŠANOVA supruga mi često govori da sam im podarila najlepšu godinu u životu. Svaki dan im je bio poklon, otkako sam im vratila nadu. Makar smo pokušali da zajedno dotaknemo cilj. Nije mala stvar kad ti neko u najtežoj situaciji obeća da će dati sve od sebe. Bar sam im vratila nadu - kaže Tamara.Atmosfera u sobi u kojoj su ležali bila je prožeta žudnjom za životom i borbom sa sopstvenim telom.
- Noći su bile beskrajni okeani bola. Nismo imali snage za duge razgovore. Svaki naš uzdah i jauk postajali su dijalog. Delili smo tišinu, bol i nadu.
Tamara se vratila za Beograd posle mesec dana. Očekivala je da će i Dušan doći brzo, jer je operacija uspela. Nažalost, sudbina je htela drugačije. Preminuo je uprkos svim naporima.
- Dogodile su se neočekivane komplikacije, nezavisno od uspeha transplantacije - priča Tamara. - Dušanu su počeli da otkazuju organi. Jedan po jedan. Poslednja je stala jetra...
Ali, gubitak prijatelja nije kraj ove priče, već početak novog poglavlja. Dušanova porodica postala je i njena, a Tamarin hrabri čin most koji ih povezuje.