SPECIJALITET IZ VRANJA: Recept za tradicionalnu "taranu"
GOTOVO u svakom domaćinstvu u vranjskom kraju tradicionalno se priprema domaća testenina "tarana", koja je sastavni deo zimnice gotovo u svakoj porodici.
Testenina se priprema po porodičnim receptima koji se prenose sa kolena na koleno.
Domaćice mese tanko testo “kao papir” koje se reže i suši na suncu. Osnovni recept za testo je jednostavan, brašno jaja i mleko ili kisela voda.
Ipak, u Vranju se često u šali parafraziraTolstoj, pa se kaže da je “Svaka srećna porodica liči jedna na drugu, a svaka vranjska porodica pravi taranu na svoj način”.
Jedna varijanta je testo od belog brašna koje se zamesi ceđem uz dodatak jaja. Ceđ se dobija kada se pomešaju voda i pepeo, a sve to se stavi da proključa i potom procedi.
Nekima se ne sviđa miris ceđi, pa je zamese mlekom, a ima i onih koji smatraju da je testo bolje ako se zamesi kiselom vodom.
- Testo se podeli na loptice i onda se tanko razvuče kora. Zatim se kore seku i ostavljaju da se suše na suncu. Ja imam daščice na kojima se testo suši, a kada je suvo ono padne na čistu tkaninu i to je sve. U zavisnosti od jačine sunca traje sušenje testa – objašnjava domaćica Rada Mladenović iz Vranja kako priprema taranu.
Mlađa domaćica Danijela Stojanović, nedavno je objasnila je u svojoj objavi na društvenim mrežama koliko je tarana deo tradicije i kako je činjenica da svaka domaćica ima neki tajni sastojak koji joj je ostavila u amanet baka ili majka. Za nju nema dobre tarane ako sukaljka (oklagija) ne zaigra.
Ukus kuvane testenine se ne razlikuje puno od one koja se može kupiti u prodavnicama, ipak gurmani primećuju razliku, te tarana važi za gastronomski specijalitet ovog kraja. Tarana se sprema “čorbasto” ili kao “đuveč”. Može se zasladiti mlekom ili od nje spremiti prava italijanska pasta.
Za domaćice koje nisu vešte sa oklagijom ili nemaju uslova za tradicionalnu pripremu tarane, ova testenina se može kupiti i na vranjskoj pijaci.