U PENZIJU SA 69? Novine koje traže izazvale bunt starijeg stanovništva u Berlinu
STARIJI Nemci ovih dana ne kriju svoje ogorčenje predlogom upućenim na adresu savezne vlade da se starosna granica za penziju sa 67 pomeri na 69 godina. Administracija kancelarke Angele Merkel, razmatra ovu novinu, iako 17 odsto stanovništva umre pre nego što napuni toliko godina.
Foto: Nenad Karlić/Depositphotos
Poslednji put, pre skoro deceniju, 2012., Nemačka je korigovala granicu za završetak radnog staža. Sada su, ponovo, sve glasniji oni koji zagovaraju novo podizanje "lestvice", obrazlažući to pandemijom korona virusa. Među njima je i centralna finansijska kuća, Bundesbanka.
Statistika kaže da je 2019. godine gotovo petina preminulih imala manje od 67, a 15 odsno ni 65 godina. Sabina Cimerman, predsednica Odbora za starije osobe u Bundestagu ocenjuje, za Dojče vele, da je, umesto podizanja starosne granice, potrebno njeno spuštanje na nekadašnjih 65 godina.
Ekonomski instituti u ovoj veoma razvijenoj državi, međutim, insistiraju da 69 navršenih godina bude nova "meta", jer bi, po njima to donelo dvostruku korist. S jedne strane povećali bi se prihodi penzijskog fonda, a s druge, više ljudi bilo bi dostupno na tržištu rada.
Činjenica je da Nemačka ima sve manje stanovništva koje je sve starije, kao i da će, u budućnosti, razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju, biti oko 400.000 manje na godišnjem nivou. To će, vele ekonomisti, drastično oštetiti nacionalnu privredu, koja je već počela da posrće pod teretom višemesečnih restrikvivnih mera zbog kovida 19.