VEĆA SATNICA DOVODI DO ŠLOGA: Studija Svetske zdravstvene organizacije o uticaju radne norme na zdravlje
OD moždanog udara ili srčanih oboljenja povezanih s predugim radnim vremenom u 2016. godini je umrlo oko 745.000 ljudi, što je gotovo 30 odsto više u odnosu na 2000. godinu. Većinu žrtava, čak 72 posto, čine muškarci u srednjim ili starijim godinama.
Foto AP
Ovo su rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije o preranoj smrti povezanoj sa dužim radnim vremenom, koja je objavljena u časopisu "Environment International". U studiji se navodi da je produžen rad smrtonosno za stotine hiljada radnika godišnje u celom svetu, a negativni trend bi se mogao dodatno pogoršati i ubrzati zbog pandemije korona virusa.
Sedmična satnica od 55 ili više sati za trećinu povećava rizik od moždanog udara, a za 17 odsto od ishemijske bolesti srca, u poređenju sa nromom između 35 i 40 sati. Studijom je obuhvaćene 194 zemlje, a pored SZO učestovaval je i Međunarodna organizacija rada. većinu žrtava, čak 72 posto, čine muškarci u srednjim ili starijim godinama.
Istražiavnje je rađeno u periodu, od 2000. do 2016. godine, dakle pre korone, pa naučnci smatraj da bi sve učestaliji rad od kuće i usporena globalna ekonomija, mogli povećati rizik.